Jelisaveta Karađorđević slovi za omiljenu plemkinju, a njenom pogledu i harizmi nije mogao da odoli niti jedan od najmoćnijih političara svih vremena i nekadašnji američki predsetnik Džon Kenedi. Iako je bio na čelu države samo tri godine, Kenedi ostaje ikona američke politike, simbolizujući snagu, hrabrost i nadu. Njegova nasleđa i uticaji i dalje se osećaju širom sveta, podsećajući nas na važnost liderstva, integriteta i vizije.
Upravo je našu princezu čuveni Kenedi zvao neporsredno pre smrti, a o njihovom odnosu mnogi su brujali, bilo je i onih koji su živeli u uverenju da među njima ima nešto više od prijateljstva i diplomatskih odnosa. Tu tajnu Jelisaveta je čuvala pola veka.
- Pre polaska za Dalas, predsednik me je pozvao telefonom, ali ja nisam bila u stanu. Policija je kasnije proveravala pozive iz Bele kuće. Pitali su me ko mi je telefonirao sa tog broja, ali ja sam im iskreno odgovorila da ne znam – govorila je Jelisaveta Karađorđević i dodala:
- Nisam sigurna da li je to bio poslednji Kenedijev poziv, ali u policiji su mi rekli da me je tog dana predsednik dva puta zvao iz Bele kuće. Nažalost, tada nisam pričala s njim. Razgovarali smo dan, dva ranije. Rekao mi je kako uopšte ne želi da ide u Teksas. Kenedi je bio inteligentan čovek fascinantne energije i moj prijatelj, ali nikada nismo bili intimni, iako su postojale brojne spekulacije. Upoznali smo se na Floridi, na večeri kod jednog kolekcionara umetničkih dela. Impresionirao me je znanjem, jer sam dotad uglavnom sretala Amerikance koji su mislili da je Jugoslavija glavni grad Čehoslovačke.
Posle tog susreta, njihovo druženje postalo je intenzivnije. Prisustvovala je situacijama čak i kad je Kenedi morao da prekine večeru kako bi doneo neku veoma važnu državnu odluku.
Džon F. Kenedi, trideset peti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji sveta svojom harizmom, vizijom i hrabrošću. Rođen 29. maja 1917. godine, Kenedi je bio izvanredan političar, ali i čovek čiji su uticaj i nasleđe prevazišli granice političke arene.
Jedan od najznačajnijih trenutaka u Kenedijevoj karijeri bio je njegov govor na inauguraciji u kojem je pozvao Amerikance da se angažuju u službi svoje zemlje i sveta, izjavljujući: "Ne pitajte što vaša zemlja može učiniti za vas, pitajte što vi možete učiniti za svoju zemlju." Ova izjava simbolizuje njegovu viziju aktivne građanske dužnosti i angažmana.
Kenedijeva odlučnost da se suoči sa svetskim izazovima bila je vidljiva i u vremenu Hladnog rata. Njegova rešenost da odoli sovjetskom širenju uticaja dovela je do ključnih trenutaka poput Kubanske raketne krize 1962. godine, gde je pokazao odlučnost i diplomatsku veštinu u sprečavanju nuklearnog sukoba.
Međutim, Kenedijev uticaj ide dalje od politike. Njegova podrška pokretu za građanska prava i govori o jednakosti doprineli su promenama u američkom društvu i borbi za rasnu pravdu.
Nažalost, njegov život je prerano prekinut atentatom 1963. godine u Dalasu, Teksas.
