Slobodan Đurić je postao čuven po komediji "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo", a neke replike iz kultne serije se i sada koriste u svakodnevnom govoru. Osvajao je publiku, posebno pripadnice lepšeg pola, neverovatnim šarmom, a brojni glumic su svedočili kakav raskošan talenat je posedovao.
Iako je kratko radio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ostavio je značajan trag u domaćoj kinematografiji.
Legendarni glumac rođen je 7. jula 1944. godine u Han Pijesku. Otac Blagoje bio je sveštenik, a kasnije profesor. Zbog okolnosti u regionu, vođen je da je poreklom iz Bajine Bašte. Posle završene Pozorišne akadsmije Đurić je 1968. godine došao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Pojavom, svežinom i muškom lepotom svoga lica bio je predodređen da igra romantnčne ljubavnike.
Ostao je zapamćen kao rođeni komičar, glumac čiji je smisao za humor i prilaz takvoj tematici do danas neprevaziđen.
Do pojave Slobodana Đurića naše pozorište nije imalo tako autentičnog komičara sa svim darovima prirode: pojavom, snagom i lepotom. Niko sa toliko dara i rafinovanosti nije umeo da udahne pravi život u likove svojih junaka, bilo da je u pitanju urbani ili folklorni humor.
Đurić je bio jedan od stubova mnogih naših predstava. „Mister dolar“, „Veseli dani ili Tarlekinova smrt“, „Dundo Maroje“, „Vasa Železnova“ gotovo su nezamislivi bez njegovih ostvarenja. Nije imao alternacije.
Niko od njega nije lakše umeo da postigne ono čemu teže svi glumci: da im se veruje.
Rediteljski refleks Miroslava Belovića otkrio je u Đuriću pravog komičara, glumca koji se i u tragikomedijama snalazi na način koji uzbuđuje gledalište i tera na „smeh kroz suze“.
– Da mi je neko rekao da Jugoslovensko dramsko pozorište mora da nestane sa lica zemlje i da se iz te nevolje može spasti samo jedna ličnost, ja bih uzviknuo: ostavite Slobodana Đurića – tako nam je vlastiti očaj iskazao Milisav Mirković, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Đurića uspeh nije zaneo. Pred njim je bilo sve široko, ravno i svetlo, a svoje korene nikako nije zaboravljao.
Nekoliko dana pre tragedije bio je na ručku kod svog kolege Ivana Bekjareva. Zračio je zadovoljstvom čoveka koji je uspeo.
– Ivane, mogu da kažem da su mi se ostvarile sve želje. Baš mi sve ide od ruke. Srećan sam - rekao je tada, navodi "Yugopapir".
Kobna noć
Te večeri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu davala se komedija „Naslovna strana“. U pauzi predstave glumci su u salonu doznali za strašnu vest.
Vest s Đurićevoj smrti u Beogradskoj televiziji primljena je sa bolom, kao gubitak koji ostavlja veliku prazninu. Umetnički rukovodioci i reditelji kažu da je imao lice za ekran. Od srednjeg teksta Boban Đurić je pravio glumačke bravure, stvarao lik koji se pamti.
Šta se desilo?
Glumac Slobodan Đurić tragično je izgubio život 22. decembra 1976. godine, u 32. godini, vraćajući se sa priredbe u zemunskoj kasarni povodom Dana Armije.
Automobil „zastava 101“ kojim je upravljao Slobodan Đurić sleteo je u provaliju duboku 50 metara i svom silinom udario u krov vagona-kuće.
Sve je moglo da bude još tragičnije da je u tom vagonu, koji je improvizovani stan jedne porodice, bilo i onih koji tu stanuju. Stradalo je i skromno pokućstvo stanara.
Budilnik
Kao neka gorka simbolika ostao je budilnik. Prestao je da radi u času udesa. Pokazivao je 17,40 časova, navodi "Yugopapir". Samo nekoliko sekundi ranije zaustavilo se i srce Slobodana Đurića i njegovog saputnka Dragoslava Tešića.
Poginuo je na vrhuncu svoje karijere, a kolege ga opisuju kao komediografa, glumca čiji je smisao za humor i prilaz takvoj tematici do danas neprevaziđen.
