Miroslav Lazanski bio je istaknuti srpski novinar, vojni analitičar, politički komentator i diplomata. Njegova strast prema novinarstvu i vojnim pitanjima brzo su ga usmerili ka izveštavanju iz ratnih područja, a njegova hrabrost i profesionalnost doneli su mu veliku reputaciju.
Pohađao je Osnovnu školu „Dragojla Jarnjević“ u Karlovcu. Pošto je njegov otac dobio prekomandu u Foču, Miroslav je sa majkom letnje raspuste provodio u tom bosanskohercegovačkom gradu. Vreme su provodili u kući Fočaka Latifa, koji mu je poklonio prvu pušku izrezbarenu od drveta. U Foči je voleo da peca i da se kupa u reci Čehotini, te da posećuje vojni kamp na Čemernu.
Preselili su se u Trebinje jer je Vladimir sa svojim vodom radio na izgradnji aerodroma „Ćilipi“ u Dubrovniku. U Trebinju je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Dučić“. Otac mu je penzionisan u 44. godini života pa se porodica preselila u Zagreb, a Miroslav je upisao Pravni fakultet na kome je kasnije i diplomirao. Vojni rok je služio 1977. godine u Bitolju, a u jednom intervjuu je priznao da mu je to bilo najlepših godinu dana u životu.
Miroslav je govorio da, uprkos svim dešavanjima na prostoru Jugoslavije, nije imao nikakav problem da prošeta Zagrebom, Sarajevom ili bilo kojim drugim gradom bivše zemlje. Godinama je sakupljao sablje, a njegova kolekcija fotografija sa ljudima koje je intervjuisao predstavlja svojevrsnu hroniku Hladnog rata.
Bogata karijera
Novinarsku karijeru je započeo u omladinskom listu „Polet“ u kom je objavio svoj prvi članak na temu francuska Legija časti. Od tada je postao stalni član redakcije lista koji je u to vreme imao veliki tiraž. Godine 1980. je prešao u „Vjesnik“, a sledeće godine pridružio se redakciji političkog nedeljnika „Danas“ u kom je ostao sve do 1991. godine. U međuvremenu je sarađivao sa magazinom „Start“, „Politikom“ i drugim listovima.
U februaru 1991. godine se iz Zagreba preselio u Beograd i počeo da radi kao novinar i vojni komentator „Politike“. U karijeri je intervjuisao brojne državnike, ruske maršale, načelnike generalštaba SSSR-a, Japana i Kine, komandante NATO saveza i druge visoke vojne zvaničnike. Bio je jedini novinar iz Jugoslavije koji je izveštavao iz Persijskog zaliva tokom operacije „Pustinjska oluja“. Izveštavao je sa ratišta na području bivše Jugoslavije, iz Rusije, Iraka, Irana, Avganistana, Libije i drugih.
Lazanski je jedan od retkih stranih novinara koji je razgovarao sa dvojicom komandanata NATO saveza, trojicom ruskih maršala, intervjuisao je bivšeg rumunskog predsednika Nikola Čaušeskua (Nicolae Ceaușescu), sirijskog predsednika Bašara Al Asada, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i druge. Njegova serija reportaža iz Libije osvojila je gran pri nagradu „Zlatna Nika“ na Međunarodnom festivalu reportaže u Apatinu. Snimio je pet dokumentarnih filmova, od kojih su najpoznatiji „Rat za Kosovo“, „Komandosi“ i „Titova soba“.
Bio je urednik televizijskih serijala „Lazanski direktno“ i „Na nišanu Lazanskog“. Osim toga, napisao je osam knjiga, uključujući „Uvek postoji sutra“, „Istina o Srpskoj“, „Hitler je pobedio“ i druge.
Od juna 2016. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije.
Miroslav Lazanski preminuo je u 3. Avgusta 71. godini u svom domu u Beogradu, od posledica srčanog udara. Sahranjen je 6. avgusta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Vanbračna ćerka
Lazanski je karijeru vojnog analitičara i novinara gradio godinama. Pored toga, od 1995. bio je i stalni član žirija za izbor za Mis. Nije ni čusto što se nalazio na ovoj poziciji, jer je uvek bio okružen lepoticama, a iako se samo jednom ženio, za njegovo ime se vezuje velika ljubavna afera.
Naime, najvažnija uloga bila mu je ona kod kuće, gde je tri decenij bio brižan suprug i posvećen otac sinu Aleksandru.
Lazanski je o supruzi Tamari retko govorio. Intimu svoje porodice trudio se da sačuva od znatiželjne javnosti, naročito otkako je njegovu sigurnu luku uzdrmala izjava glumice Gordane Bjelice da je Miroslavu 1994. godine rodila ćerku, koju on nikada nije želeo da prizna.
U svojim tvrdnjama bila je toliko dosledna, da je čak odlučila da ga tuži i sudskim putem zahteva da prizna očinstvo nad ćerkom. Ipak, epilog slučaja javnosti nikada nije postao poznat.
"Pre nego što sam u zrelim godinama ostala u drugom stanju imala sam brak u kome nisam uspela da se ostvarim kao majka. Završio se sporazumno. Posle razvoda imala sam fatalnu vezu u kojoj sam neplanirano ostala u drugom stanju. Odluka da rodim dete bila je samo moja jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka. Nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on. Imale smo jedan ozbiljan razgovor kada sam joj sve objasnila i više o tome ne pričamo," rekla je posle svega Gordana Bjelica.
Gordanina ćerka je Teodora Bjelica sigurnim korakom gradi uspešnu karijeru.
Modelingom je počela da se bavi od šesnaeste godine. Prvobitno joj je to bio samo hobi, a od osamnaeste godine krenula je i sa profesionalnim angažmanima. Učestvovala je na izboru za Mis Srbije 2011. godine. Tada je proglašena za najlepšu devojku po mišljenju žirija poznatih i osvojila je titulu Mis šarma Srbije 2011.
Glumački debi ostvarila je 2017. u filmu "Afterparti", a javnost ju je zapazila kada se naga pojavila u kadrovima "Južnog vetra", potom su usledile uloge u ostvarenjima: "Toma", "Aviondžije", "Slatke muke", "Hotel Beograd".
