Legendarna Lola Novaković bila je jedna od najboljih pevačica bivše Jugoslavije.
Rođena 25. aprila 1935, bila je najpopularnija pevačica šezdesetih i sedamdesetih godina u Jugoslaviji. Njena izuzetna, ubedljiva emotivna interpretacija, baršunast glas, nezaboravni sjaj u očima pogađali su ravno u srca slušalaca. Posle skoro dvadeset godina karijere Lola se sredinom sedamdesetih iznenadno povukla u anonimnost.
1962. obezbedila je svojoj zemlji četvrto mesto na „Pesmi Evrovizije” sa numerom „Ne pali svetla u sumrak”.
Uspeh u Nemačkoj nastavljen je koncertima po Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Švajcarskoj.a 1958. otišla je u Liban, gde je, neplanirano, ostala godinu i po dana. Naravno, postala je zvezda na Bliskom Istoku, ali nostalgija je vratila u rodni grad.
Te 1960. zakazala je koncert u Domu sindikata. (prvi solistički koncert u Jugoslaviji). Karte su bile rasprodate za dva sata. Lola je je bila i prvi domaći umetnik koji je gostovao u Rusiji.
Uspesi na festivalima samo su se nizali– 1961. osvaja prvo mesto Zagrebačkom sa pesmom “Svitanje”, iste godine na Opatijskom opet najbolja sa pesmom-“Jednom u gradu ko zna kom”.
Na Zagrebačkom festivalu januara 1962. Lola peva “Ti nisi došao”.. To je bio antologijski nastup, pred publikom i TV kamerama, savladana emocijama, u sred pesme se rasplakala.To je publiku toliko impresioniralo da dobila aplauz koji je trajao 10 minuta i ostao najduži aplauz na našoj sceni. Naravno, gotovo jednoglasno dodeljena joj je prva nagrada.
Na festivalu Beogradsko Proleće 1962. pobeđuje pesmom „Neko ko šapće".
Buran privatan život
Turbulentan privatni život prve dame zabavne muzike, balkanske dive, kraljice evergrina – kako su je sve nazivali, bio je jednako zastupljen u medijima kao i njena bogata karijera.
Tri puta se udavala!
Prvi put na ludi kamen stala je sa suprugom profesorom fiskulture, Borom Kragujevićem, s kojim je u braku bila manje od dve godine.
Zatim, 1966. udala se za Mila Jovanovića, predstavnika avio-kompanije „Panameriken”, a taj brak trajao je 4 godine.
Udajom za estradnog umetnika Dragana Antića, postala je meta i žute štampe. Početak njihove veze pratile su brojne spekulacije. Nakon festivala Beogradsko proleće 1971. na kojem su zajedno nastupali tabloide je preplavila priča o njihovoj romansi. S obzirom da je Dragan bio mlađi od Lole više od decenije u početku su krili vezu.
Pisalo se da je bila u ruskom zatvoru, a proglašena je čak i tajnim agentom CIA.
Nakon razvoda od Dragana, 2000. godine, odlučila je da se povuče sa scene i iz javnog života. Povremeno se pojavljivala na pojedinim koncertima, ali je bila stalni član Pozorišta na Terazijama.
Iako je bila velika zvezda, svi koji su je poznavali opisivali su je kao skromnu ženu, koja nikada nije loše govorila o kolegama. Bila je izuzetno cenjena i poštovana, a njenom talentu divila se cela Jugoslavija.
Minja Subota, kako su pisali domaći mediji, smatrao ju je neponovljivi talentom. Pamtio je kako je publika plakala u Zagrebu dok je ona pevala, a kada je otišla, verovao je da „više ništa neće biti isto”. Maja Odžaklijevska isticala je i posle njene smrti kako je Lola bila pevačica koja nikada nije „jurila popularnost”.
Poslednje godine života Lola Novaković provela je u samoći, a preminula je 3. aprila 2016. godine u svom domu na Ceraku.
Komšije su je pronašle u fotelji, a kako se navodi, želja joj je bila da njena sahrana ne bude javna i da ne bude sahranjena u Aleji velikana.
Na dan sahrane, Lolina kuća je opljačkana i mnoge vrednosti koje su se u njoj nalazile su pokradene. Tek tri meseca kasnije, ova vest je dospela u javnost, na insistiranje njenog dugogodišnjeg prijatelja.
