Čuvena Bilja Krstić, pevačica pop i izvorne muzike iz braka sa legendarnim glumcem Tihomirom Arsićem ima dve ćerke, a obe su nasledile ljubav prema pesmi i umetnosti. Međutim, njena naslednica Milica je mama devojčice sa posebnim potrebama. Biljina unuka se zove Noa i sve lekare je ostavila bez teksta, pokazala je da za nju ne postoji nemoguće, a davali su joj 1 % šanse da preživi.
- Milica je završila na politehnici industrijski dizajn, inače veoma lepo fotografiše, ima svoj studio i pristojno radi pojedine sešne. Noa, njena ćerka, a moja unuka i mezimica, sada ima 10 godina i raste sa puno pažnje i ljubavi. Iako je Noa dete sa specijalnim potrebama, kažu da je medicinski fenomen, dakle sve ono što je rečeno da neće moći, mi smo postigli uz ogromnu ljubav i puno vremena.“
Naime, Noa je rođena prevremeno, u 26. nedelji trudnoće, u šestom mesecu. Bila je teška samo 700 grama, a nakon porođaja su usledile brojne komplikacije - imala je tri krvarenja u mozgu, koja su se razvila u ekstremni hidrocefalus koji je ostavio oštećenje na 80% njenog mozga. Zbog hidrocefalusa dobila je još više od 10 dijagnoza, a među njima su i teška epilepsija i cerebralna paraliza.
Međutim, hrabra devojčica Noa je sve strašne prognoze lekara demantovala i danas ide u treći razred osnovne škole, a postigla je gotovo nemoguće stvari.
- Ucimo neke nove stvari, polako, 9 godina nam je trebalo i jos imamo da naučimo, ali ne bunimo se! Dragi naši, ovom detetu je dato 1% šanse da će preživeti! I rečeno nam je da su šanse manje od 5% da, ako preživi, će ikad držati samostalno glavu, i da nikad (0% šanse) neće samostalno sedeti, jesti bez gastro-pega, živeti i disati bez aparata... nade uvek ima. Strpljenje, ljubav i vera su sve sto našoj deci treba. Ništa se ne dešava preko noći i bez truda, mnooogo truda, ali isto tako ništa se, kod naše dece, ne dešava onda kad mi želimo, već samo onda kad su oni spremni. Ok je vežbati i probati, ali ne i da preterujete - kaže Milica.
I naglašava da svako ima svoje vreme za napredak, kao i da ništa ne bi trebalo raditi na silu.
- Svakome od nas je potreban bar jedan dan odmora, bar nekoliko sati dnevno bez vežbi, bez pritiska, lekara i lekova... i oni su živa bića, kao što vi ne trenirate 12h dnevno, ne očekujte od njih da budu na terapijama 12h dnevno bez i jednog dana odmora... zar ne? Sve se desi onda kad oni odluče i kad znaju da mogu! Na nama je da im pružimo šanse, omogućimo napredak, ljubimo, mazimo, volimo, zasmejavamo i razmazimo...Na njima je kad će oni biti spremni za držanje glave, sedenje, puzanje, hod, govor, razumevanje... ali ništa se nikad na silu nije dobilo. Da, uobročiti, da, imati stalan raspored, da red i rad, ali ne svaki dan, svaki sat, svake sekunde i ne nas raspored, njihov je, i oni treba da njime upravljaju - zaključila je mama posebne devojčice Noe, koja je svima velika inspiracija.
