Tijana Dapčević bila je i ostala jedan od najoriginalnijih likova naše pop scene. Od izbora pesama, preko interpretacije, pa do izgleda, ova muzički obrazovana pevačica uspešna je u svemu čega se takne. Izrazito duhovita, načitana i neko ko ima stav i mišljenje, Tijana je savršena i kao mama, supruga i domaćica.
Volite i pratite Evroviziju. Ove godine bilo je dramatično. Kako vam se svidela pobednička pesma?
- Mogu da se setim samo nekoliko delova koji se tiču orkestracije. Ali najfascinantnije mi je što je Švajcarac istrčao deset kilometara na sceni za tri minuta i otpevao bez ijedne greške! To kažem iz vizure profesionalnog pevača i imam pravo na kritiku. Pevao je savršeno. Bilo je uživanje slušati. Sebi je jedino napravio medveđu uslugu što je pevao u suknji. Sutradan su svi pričali samo o tome. Suknja smeta našem podneblju. U svetu, suknje ne smetaju. Tamo je, bogu hvala, sve poremećeno, pa je to normalno.
Lepo bi bilo da umesto o Evroviziji govorimo o nekoj vašoj novoj pesmi...
- Evo je pesma! Treba samo da se snimi spot. Stalno bežuckam od angažovanih tekstova koji obrađuju sociološke fenomene, ali su takve pesme u mojoj karijeri postale najveći hitovi. Sad mi je Braja uradio tekst koji govori o kafani kao instituciji koju su pokvarili. Osunčali su je laserima i okovali mermerom. Meni fali ona kafana s kariranim stolnjacima i prevrnutim pikslama. Pilo se iz male čaše, da otera brige naše... Trudim se da pevam ono što će ostati jer smo svedoci brzog pravljenja i trošenja pesama. Objaviš i posle tri meseca već je matoro!
Hiperprodukcija?
- Ne! I u vreme kad sam ja počinjala bilo je hiperprodukcije. Svake godine smo izdavali album. Ali insistiralo se na kvalitetu, da se sutra ne stidiš onog što si radio. Da moje unuče punim ustima kaže kako mu je baba bila Tijana Dapčević! Gde ćeš lepše!
Nastupate li, imate li koncerte?
- Kako da ne. Poslednjih 15 godina, otkad se Vuk rodio, više sam koncertni nego klupski izvođač. Bogu hvala, imam i koncerte i predstave. Mjuzikl "Vesele devojke" igramo već tri godine. Uvek se traži karta više i mnogo smo nastupale u većim gradovima Srbije. Pored toga, skoro 14 godina radim program "Leontina i Tijana za decu" i to fercera super. Nedavno smo radili divan projekat Dečje beogradsko proleće, gde mnogo sjajnih izvođača peva autorsku muziku za decu. Mi smo imali Dragana Lakovića, čika Minju Subotu, predivnu dečju muziku uz koju smo odrastali. Red je da i mi ostavimo nešto budućim naraštajima.
Koliko vam ostaje vremena za porodicu?
- Ja namestim tako da niko ne ispašta. Imam posla, ali znam da povučem ručnu. Napravim pauzu od desetak dana, pa možemo da blejatamo kod kuće ili da otputujemo. Bogu hvala, imamo mogućnosti.
Odlazite li često u Makedoniju, rodno Skoplje?
- Naravno. Tamo su mi mama, tata, sestra, baba, deda. Ona druga polovina je u Somboru, gde mi je tetka. Imam i tetku u Crvenki! Znate ono "kad dođe tetka iz Crvenke"... (smeh)
Skupljate li se svi za važne datume?
- Daaa. Zajedno smo za svaki Uskrs, Božić, dečje rođendane... Meni i Vuku rođendani su 3. i 5. februara i tad su svi kod nas. Dešavalo se da nas moja sestra Tamara, dok se nije udala, samo iznenadi i pojavi se na vratima.
Kakvi ste u tim prilikama kao domaćica? Koliko ste gostoljubivi?
- Volim da ugostim! Za tajlandsku i kinesku kuhinju zadužen je gospodin Dapčević. A za sarme, gibanice, punjene paprike, pilave, grašak, pasulj - tu sam ja. Moje dete mi je svojevremeno reklo da sam najbolja "palačinkopravilica" na svetu.
Po vašoj figuri niko ne bi rekao da pravite gurmanluke. Doveli ste liniju do savršenstva. Ne jedete ono što spremate?
- Ja se od mirisa najedem! Onda uzmem malo leba... (smeh).
Radite li kućne poslove?
- Ne, nego imam dve Filipinke koje to rade za mene (smeh)! Pa naravno da radim, nisam normalna. Zovu me opsesivno-kompulsivna kraljica, čak i ukućani. Nikako ni kapljica u kupatilu, dobijem nervne slomove. U svakoj prostoriji imam usisivač, stalno briskam, čistim fioke, ormane... Odeću koju ne nosim poklanjam dečjim svratištima, a za scensku garderobu zovem moju prijateljicu Ivanu Rabrenović, kostimografa i stilistkinju. Napunim joj fundus.
Baš lepo izgledate, negovano, sve na vama sija. Koliko ulažete u negu?
- Majka me je vaspitala da mi kosa, lice, nokti, stopala uvek budu uredni. Da mi duša bude uredna. Zato izgledam negovano. Mnogo radim da se negujem iznutra. Kad ti je duša dobro, onda i ti dobro izgledaš. Blagoslovena sam i zahvalna što mogu da odem u pozorište i odgledam balet, operu... Radujem se što je sad, 31. maja, na repertoaru Narodnog pozorišta predstava "Derviš i smrt", u kojoj Nurudina igra moj veliki prijatelj iz Skoplja Nikola Ristanovski. Dobri koncerti, knjige, kafana s dobrim tamburašima, dobra klopa, dobri ljudi oko tebe...
Vaša dijeta tutnjala je mrežama. Jeste li mršavili zbog zdravlja, izgleda, sve kompletno?
- Pre četiri godine otkrila sam ishranu Ane Petrović. Nekom odgovara, nekom ne, meni odgovara. Dam sebi oduška. Pojedem picu, palačinku, špagete, burek, ali onda sledeća dva dana samo "lešo". Svaki dan počinjem toplom limunadom i nakon izvesnog vremena pojedem voćkice. Ja sam "voćar i povrćar". Imam sreću da su i dečaci u tom fazonu, mi smo prolećni ljudi, samo bismo na tome živeli. Evo, upravo sam napravila miks kivija, nektarina, jagoda, banana i sve to zalila ceđenim grejpfrutom. Tek nakon toga popijem kafu. Nikako je ne pijem našte srca. Ili što bi Dragana Katić rekla - natašte.
Da li je vaš odnos sa sinom jedincem balkanski, ili ste opušteniji?
- Imamo ortački odnos, ali se znaju granice. O svemu nam priča. Ako ima problem, rešavamo ga svi zajedno. Od pre dve godine počeo je i sam da radi elektronsku muziku. Ta podvrsta se zove fonk. Vrlo je uspešan u svetskom rangu jer na Spotifaju ima oko dva i po miliona slušalaca, najviše iz Brazila i Amerike. Izdavačka kuća mu je s Floride, sami su ga zvali. Dobija novac za autorska prava na mesečnom nivou, ide u muzičku gimnaziju "Josip Slavenski" i mnogo voli to što radi.
Kako se osećate što vam dete zarađuje već kao srednjoškolac?
- Pa na majku je! S tim što sam ja sa 16 godina zarađivala prodajući kruške na pijaci! Deda je imao svoj voćnjak na periferiji Skoplja i pozvao me da odnesem kruške i prodam ih. Rekao mi je da sve što prodam - sve je moje. Za tri sata prodala sam toliko krušaka da sam sebi kupila čizme.
Sa suprugom Milanom ste zajedno 24 godine. Da li je važno da svaki od partnera ima deo života samo za sebe?
- Mislim da je to ključ uspeha. Nek svako ima nešto svoje.
Autor: Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
