Stoja Novaković, poznata folk pevačica, podelila je javnosti teške trenutke koje je prošla nakon gubitka prvog supruga. Njena priča počinje tragedijom, sa saobraćajnom nesrećom koja je uzela život njenom suprugu nakon tri godine braka. Sa samo 19 godina, Stoja se suočila s udovštinom i bolom koji je preplavio njen život.
Nakon sahrane supruga, suočila se s još jednom nepravdom. Porodica preminulog supruga, umesto podrške i utehe, odlučila je da je izbaci iz kuće zajedno sa njihovim trogodišnjim sinom Milanom. Ovaj neočekivani gubitak ne samo da je ostavio Stoju bez voljenog supruga već ju je i lišio krova nad glavom.
"Posle tri godine srećnog braka moj suprug je stradao u saobraćajnoj nezgodi. Odmah nakon sahrane njegova porodica je izbacila mene i naše trogodišnje dete iz kuće. Držala sam Milana za ruku, vrištala i plakala dok smo hodali ulicom. Nisu me voleli jer sam bila siromašna" kaže Stoja za Telegraf.
Njena odluka da se ne vrati roditeljima, iako su bili blizu, odražava ukorenjen ponos i tvrdoglavost. Otac joj je pre udaje jasno stavio do znanja da, jednom kada izađe iz porodičnog doma, nema povratka. Iako je znala da bi je roditelji s ljubavlju prihvatili, Stoja nije želela da prizna porodičnoj poruci. Tako je, kao mlada devojka koja je neposredno završila srednju školu, pronašla utočište kod starije prijateljice.
Stoja Novaković je podelila kako je prošla kroz teške trenutke nakon gubitka supruga, ističući hrabrost i odlučnost koja ju je vodila kroz tu životnu dramu. Nakon što ju je muževa porodica izbacila iz kuće, Stoja je odlučila da se sa svojim trogodišnjim sinom Milanom skloni kod prijateljice. Tamo su ostali šest meseci, tokom kojih se borila da finansijski stabilizuje svoj život.
"Otišla sam sa detetom kod nje i ostala šest meseci, sve dok se finansijski nisam iščupala. Za to vreme garderobu sam pozajmljivala od nekoliko drugarica. Trudila sam se da Milanu budem i otac i majka. Za to vreme moja majka Katica se borila sa mojim ocem i pretila mu razvodom jer nije mogla više da gleda kako se mučim i patim. Govorila mu je da će se razvesti od njega ako mi ne pomognu. Međutim, otac je hteo da me očvrsne i ojača i zato je bio tako strog. To sam shvatila tek kad sam odrasla. Da sam se tada vratila u roditeljsku kuću, nikad ne bih uspela" dodala je ona.
Stoja je otkrila svoje korene u selu Perlezu, gde je sa bratom Živkom provela detinjstvo. Pored lepih uspomena, ona je podelila i izazove koje je porodica prolazila, ističući težak život i siromaštvo koje ih je pratilo. Osvrnula se na svoj odnos s ocem, koji ju je voleo i podržavao, iako je kao energična devojčica pravila probleme.
Istorijski podaci o njenom poreklu iz Bosne i vojvođanskim korenima dodaju slojeve njene životne priče. Stoja je otkrila da je njen otac Milan, pored ostalog, bio i veoma talentovan pevač sevdalinki. Iako se nikada profesionalno nije bavio muzikom, Stoja ga je često slušala kako peva i njegov glas joj je ostao posebno drag.
Njena priča o odrastanju u Perlezu otkriva i neke buntovne trenutke iz njene mladosti. Stoja je imala talenat za pevanje, a prvi put se javno dokazala još u osnovnoj školi. Ispričala je anegdotu o takmičenju iz pevanja, gde je njena učiteljica, iako je bila protiv, podržala njen talenat. Na kraju, Stoja je osvojila prvo mesto na takmičenju i time potvrdila svoj pevački dar.
Ova priča o Stoji Novaković pruža uvid u njenu hrabrost, izdržljivost i neizmernu snagu koja ju je vodila kroz životne izazove.
Nakon završene osnovne škole upisala je srednju trgovačku u Zrenjaninu. Na trećoj godini je odlučila da se uda.
"Prvog supruga sam znala iz sela. Bio je iz bogate zemljoradničke porodice i mnogo stariji od mene. Jednog dana je došao kod mog oca da me prosi. Tata mu je rekao da će biti onako kako ja odlučim. Imala sam 16 godina i udala sam se bukvalno pravo iz školske klupe. Posle nekoliko meseci sam ostala trudna i to je bio pravi šok za moje roditelje. Meni to nije predstavljalo nikakav problem. Išla sam trudna u školu i završila je. Prvi suprug je bio pažljiv prema meni i imala sam bezbrižan život. Pazio je na našeg sina i mene i nije dozvoljavao da nas bilo šta uznemiri. Kad god sam htela nešto da radim, govorio bi mi da nema potrebe jer ima dovoljno para za sve."
Pevačica kaže da je već sa 17 godina imala prvi nastup, koji se dogodio sasvim slučajno, i to na nagovor njene drugarice.
"Sin je imao šest meseci. Tetka me je pozvala na slavu u susednom selu. Muž mi je rekao da će da ostane kod kuće sa bebom, a da ja slobodno mogu da idem. Otišla sam zajedno sa školskom drugaricom Zoranom. Stigle smo u taj veliki šator gde je slavlje bilo organizovano, sele smo i naručile po jednu "koka-kolu". Otišla sam do toaleta, a drugarica je to iskoristila da ode do benda i zamoli ih da me puste da zajedno sa njima otpevam jednu pesmu. Kad sam se vratila, orkestar me je najavio, a ja sam bila u šoku jer nikada nisam pevala pred tolikim narodom. Znala sam samo dve pesme! Rekla sam drugarici da nema šanse, jer će me roditelji ubiti kada saznaju. Bilo mi je nezgodno i jer mi je suprug ostao kod kuće sa detetom, a ja kao treba tu da pevam nešto - priča Stoja i dodaje da su je ipak ubedili da zapeva":
"Drugarica mi je rekla: "Ajde, zapevaj, ako dobijemo batine od roditelja, dobićemo ih obe." Ustala sam, uzela mikrofon i vrtela dve iste pesme ukrug cele noći - "Šotu" i "Dobra sam, dobra sam devojka" Dragane Mirković. Bakšiš je leteo na sve strane, svi su bili na stolovima i stolicama. Kada smo završili, šef orkestra mi je rekao da ne idem nigde dok ne podelimo bakšiš jer sam zaslužila. Torbica mi je bila prepuna para, nisam mogla da je zakopčam."
Pevačica je počela da paniči, jer nije znala gde da ode sa tolikim parama.
"Uplašila sam se i umesto kod tetke, sela sam na autobus i otišla pravo kući kod supruga. Sela sam pored njega i istresla tašnu sa parama na krevet. Pitao me je šta sam radila i odakle mi toliki novac. Rekao mi je da se ne sekiram i da je sve u redu, da se ne ljuti što sam pevala. Upitao me je: "Nećeš valjda to da ponoviš?" Odgovorila sam mu: "Ma kakvi, ne bih ja to više radila". Pitao me je i da li mi se svidelo, bila sam iskrena i rekla mu da mi je bilo mnogo lepo."
Članovi benda bili su oduševljeni Stojom i posle dve nedelje došli su kod nje kući.
"U dvorištu su zatekli mog supruga i pitali ga da li bi me pustio da pevam s njima. Obećali su mu da će me svako veče posle nastupa dovoziti kući. Rekao im je da ne dolazi u obzir jer mi je sve obezbedio i da nema potrebe da se bavim muzikom, niti da bilo šta drugo radim. Počela sam da plačem i rekla mu:" Ti mene više ne voliš! Ne daš mi ništa da radim! Osećam se kao da sam u zatvoru". Na kraju je popustio! Bila sam presrećna. Počela sam da učim pesme i vežbali smo svakog popodneva. Bendu sam dala "Cipiripi" - priča ona i dodaje da je uspevala da balansira između nastupa i porodičnih obaveza":
"Tada se nije radilo do pet ujutru kao danas, nego od devet do jedan iza ponoći, a kod kuće sam bila već oko dva. Ustajala sam ujutru na vreme da bih pripremila doručak, skuvala ručak i sve što je bilo potrebno oko deteta. Sve sam držala pod kontrolom, kao da nisam ni radila uveče."
Posle pogibije prvog supruga Stoja je završila na ulici sa sinom. Morala je da nastavi sa pevanjem kako bi prehranila dete. Odlučuje da se preseli u Beograd iako se plašila velikog grada.
"Dugo godina sam sa detetom živela i radila u Novom Sadu i, iskrena da budem, Beograd me nikada nije zanimao. Bile su to devedesete, kada se svašta dešavalo i plašila sam se ljudi. Mislila sam da svaki čovek koji izlazi po klubovima i splavovima nosi pištolj i da mafijaši maltretiraju ljude. Odlučila sam da se preselim u Borču. Blizu je Beograda, a opet nije centar. Stanovala sam kao podstanar kod jedne bake i pevala u jednoj lokalnoj kafani."
Želela je da vodi miran život, ali to nije bilo moguće, jer je ubrzo ceo grad saznao za nju:
"Imala sam kratku kosu i nastupala u rokerskoj jakni, farmerkama i ravnim cipelama bez trunke šminke. Pevala sam do jutra. Kafana je svake večeri bila puna i dolazili su iz celog grada da me gledaju i slušaju. Među mnogobrojnim posetiocima bio je i kompozitor Stevan Simeunović. Dolazio je skoro svake večeri i tako punih šest meseci. Nije želeo da talenat koji imam ostane u kafani, pa me je ubeđivao da počnem profesionalno da se bavim muzikom. Odbijala sam ga koliko sam mogla, a onda sam prihvatila ponudu. Rekao mi je da se u Aranđelovcu održava Šumadijski sabor i da želi tamo da me predstavi. Uradio mi je pesmu i osvojili smo pet od šest nagrada. Zbog toga za Stevana često kažem da je član moje porodice i da me je drugi put rodio."
Prvi album "Kako je meni sada" objavila je 1998. godine, a sve pesme radio je čuveni kompozitor Goran Ratković Rale.
"Nisam imala odmah da mu platim pesme, već sam ih otplaćivala posle svake tezge. Rale mi nije odmah uzimao novac jer je znao da nemam. Bilo mi je veoma teško jer mi honorari nisu bili veliki, zarađivala sam u vrednosti jedne ture pića. Muzičari koji su me vraćali kući, a sa kojima sam nastupala, naplaćivali su mi vožnju skuplje nego taksi, ali moglo im se. Vrtoglavi uspeh doživljava 1999, kada je potpisala ugovor za "Grand produkciju" i objavila album "Ćiki, ćiki"".
"Stevan Simeunović me je pozvao i rekao mi da Lepa Brena i Saša Popović otvaraju produkcijsku kuću i da će to biti ozbiljna priča. Otišla sam, uradila promo fotke i potpisala ugovor. Za prvi nastup u "Grandovoj" emisiji nisam imala nešto mnogo scenske garderobe, pa sam pozajmila cipele od jedne prijateljice. Popović i Peja su me najavili i tada sam rekla sebi: "Sada imaš priliku da pokažeš sve ili ništa." Izašla sam na scenu i otpevala "Ćiki, ćiki". To je izazvalo veliki bum kod publike! Svi su mi govorili da sam pravo čudo i da se razlikujem od svih pevača", istakla je ona.
Otad su se nizali hitovi "Samo", "Evropa", a 2004. godine snima album i pesmu "Starija". Tada upoznaje i svog sadašnjeg supruga, arhitektu Igora Jovanovića.
"Upoznali smo se sasvim slučajno. Otišla sam da se vidim sa jednim prijateljem, a Igor je bio na istom mestu. Pitao me je kojim se poslom bavim. "Ma ja sam pevačica", odgovorila sam. Moj drug je počeo malo da ga zeza jer nije znao ko sam. "Je l si čuo pesmu 'Samo'?", pitao je Igora. Rekao mu je: "Jesam." "E pa to je moja drugarica Stoja". On se malo zbunio i upitao me: "Izvini, ti si ona luda žena u miniću, sa crvenim čizmicama koja nasred bine skida jaknu i baca je?!", aludirajući na moj nastup iz "Granda". Rekoh mu da sam ta. Odmah smo se zgotivili - priča ona i otkriva da uprkos simpatijama nisu odmah započeli vezu":
" Godinu dana smo bili samo drugovi i viđali se povremeno. U tom periodu sam upala u emotivnu krizu i depresiju zbog burnog raskida. Dva meseca sam bila zatvorena u stanu, nije mi bilo ni do čega. Večito ću biti zahvalna svom frizeru Ivanu, koji mi je tada bio i leva i desna ruka. Da nije bio tu, ko zna šta bi se desilo. Našao mi se i Igor. Bio je uz mene, čak mi je ponudio i finansijsku pomoć, koju sam odbila. E tada smo se zbližili i započeli vezu, a i danas smo zajedno. Razuman je čovek i baš brine o meni."
Stoja se pevanjem bavi od 17. godine, na estradi je 25 godina i kaže da će, kada okači mikrofon o klin, živeti daleko od gradske vreve i gužve.
"Kad odem u penziju, u kući ću imati mnogo cveća, a u dvorištu životinje. To volim i to me ispunjava."
Ipak, Stoja je uspjela da iz svih životnih nedaća izađe jača, da vrati osmeh na lice i da danas živi normalnim životom.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
