Uvek je zanimljivo razgovarati sa Anom Stanić, kantautorkom koja postaje sve veće ime kako vreme prolazi. Svaka njena pesma je osmišljeni spoj originalnosti i kreativnosti, a Ana zrači neobjašnjivom harizmom svoga glasa, interpretacije, lepote i unutrašnje vatre. I pametno vodi svoju karijeru. Upravo završava novi album, za koji kaže da će iznenaditi publiku.
Ana je za "Stil" otkrila stvari koje uopše nismo znali o njoj, upoznate ovu sjajnu pevačicu na malo drugačiji način!
Koliko je teško danas, u vreme sumnjivih komercijala, uraditi album koji ima umetnički i autorski pečat, ostati veran sebi i ponuditi ljudima kvalitet umesto buke?
- Nekako sam se saživela s tim da radim stvari na teži način. Ne bunim se, gledam da izguram kvalitet i neku svoju zamisao po cenu da sve bude komplikovanije. To je put svakoga ko je perfekcionista, kome je sve važno, od zvuka do kvaliteta pesama i video-produkcije. Posle sedam godina pauze izlazi mi album. Neću uspeti da ga objavim do kraja godine, ali to nije tako loše jer 2023. proslavljam 25 godina od izlaska prvog solo albuma "Metar iznad asfalta". Lep je to jubilej i radujem mu se. Obeležiću ga i reizdanjima starih pesama. Dakle, biće mnogo lepih stvari sledeće godine. Možda sam i mogla da završim album, ali pojavio se jedan zanimljiv duet, a to ne mogu još da otkrivam. Vredno je produžetka izlaska!
U međuvremenu, kako izgleda vaš ritam života, poslovno i privatno?
- Moj ritam života je užasno haotičan, kombinacija odlaska u studio, na probe, nastupe, putovanja, davanja detetu da ruča i bavljenje njegovim školskim obavezama, druženja... Veoma mi je dinamično. Imam neki usud - ili sreću da mi nikad nije osrednje. Ili imam dosta slobodnog vremena, što je super, ili imam obaveze od jutra do kasno u noć. S obzirom na moj temperament, to je dinamika u kojoj uživam.
Kakav je to temperament ispod vaše na prvi pogled hladne i rezervisane lepote i ponašanja?
- To je moja osobina koju mnogi istaknu kada me upoznaju. Izuzetno često čujem da sam najpre lepša u prirodi (smeh), a drugo što mi kažu je: "Jao, kako ti deluješ hladno i uobraženo, a tako si prirodna i otkačena!" Ne može čovek da se bori protiv toga kako nekome deluje na prvi pogled. Ranije sam se zbog toga nervirala. Nisam želela da ljudi steknu predubeđenja o meni pa da imam minus u startu zbog toga kako delujem. Sad sam se s tim pomirila i shvatila da oni koji me poznaju i stupe sa mnom u kontakt dobijaju istinsku sliku o meni. Moju pravu prirodu i najautentičnije ponašanje dobiju oni koji to zasluže i s kojima se zbližim. Ne moram da delim to sa svakim i prosipam šarm. Delujem tako, šta da se radi! I draže mi je, nego da pomisle: "Jao, kako deluje veselo i razdragano, a kad je upoznaš kakav namćor!" To bi bila gora opcija. Uzgred, da ne ispadne da o sebi pričam hvalospeve, umem i da uđem u konflikt. Nisam uvek blaga kad mi je do nečeg stalo.
Imate li vi predrasude prema nekim ljudima?
- Imam, kako da ne. Često mi se događa da ne volim muziku nekih svojih kolega, a na kraju se ispostavi da su neviđeni carevi i carice! Onda počinjem da volim te ljude čiji rad nisam želela da volim. Naravno da ću biti bliža sa onima s kojima se kreativno razumem, ali meni je najvažnije da li je neko dobar čovek i kakva mu je energija. Sto puta sam sebi pokazala kako nije lepo imati predrasude. Oni koji su me godinama nervirali na kraju ispadnu predivni i napravimo prelep odnos. Zato više ne komentarišem ubeđeno one koje nisam upoznala.
Sinonim ste za urbanu ženu i umetnicu, od izgleda i stavova do muzičkog izraza i scenskog nastupa. Da li život u metropoli traži trošenje veće količine novca na izlaske, druženja, garderobu, čitav stil života?
- Pored Beograda, najviše vremena provodim u Parizu, čiju rutinu i način života najbolje poznajem. Svakako je Beograd neuporedivo jeftiniji - na sreću, ali što se dinamike življenja tiče, ja ne izlazim iz kola, sve vreme sam na sto mesta, tu su posao, zabave, izlasci, crveni tepisi, dočekivanje prijatelja, briga o detetu, bavljenje sportom... Nikad mi nije dosadno. Vrlo retko imam "kućni dan", ali moram da priznam da ga vrlo kvalitetno provedem kod kuće u pidžami. Tada stvarno uživam, dugo spavam, gledam serije... Ipak, volim dinamiku grada. Imam neku kućicu na Fruškoj gori i kad poludim, pomislim: "Kako bi bilo lepo da se ovde živi!" Ali mislim da ne bih izdržala ni sedam dana! Moj temperament traži užurbanost. Noćna regeneracija mi je jako važna, bez osam sati sna ne funkcionišem. Ujutru ispratim dete u školu i - vratim se da spavam.
Da li lako vadite novčanik, kartice?
- Uvek trošim više nego što imam, volim lepe stvari i ne volim stiskanje. Ipak, nemam dugove i ne radim iracionalne stvari. Razvijena mi je sklonost da preterano trošim i razmišljam u stilu "ma jedan je život". To pokušavam u sebi da obuzdam.
Na vama uvek vidimo odeću koja je u trendu, prelepe komade, ono što je pravi šik. Gde i kako se oblačite?
- Kupujem i u Beogradu i u inostranstvu, ali nisam neka kupoholičarka, niti sam time opsednuta. Čak imam utisak da u poslednje vreme nedovoljno kupujem. Počela sam da naručujem i preko interneta kad ne stignem da izađem. Ali moram da priznam da jako pametno kupujem poslednjih 15-20 godina. Vrlo često izvadim neku stvar iz naftalina, pošto se moda, je li, stalno vraća. Onda me pitaju: "Jao, šta ti je ovo?", a ja sam to obukla dva puta u životu i stoji mi u plakaru. Za mene ne važi ono pravilo da ako nešto niste obukli dve godine - bacite. Sve što sam tendenciozno sačuvala ispostavilo se da je bilo dobro. Dakle, kod mene ima dosta reciklaže. Nisam preterano trendi, volim klasiku, ali umem da prepoznam svežu stvar koja je u trendu. Kupim je i onda čitav moj autfit zbog tog jednog detalja deluje novo. Nisam od onih koje od glave do pete moraju da budu obučene u trend, totalni sam opozit tome.
Kako reagujete na pažnju muškaraca, a sigurno je imate onoliko?
- Oduvek sam bila super drugarica s muškarcima. Odrasla sam s bratom i imala više drugara nego drugarica. E sad, nekad se dešavalo da neko to protumači kao flert ili davanje zelenog svetla, čega kod mene nema. S godinama sam naučila da doziram tu svoju srdačnost i slobodnu komunikaciju. Ali obožavam mušku logiku, potpuno je osvežavajuća. Žene umeju da budu manje zabavne, ali moje drugarice to jesu, na sreću. Svi moji prijatelji su duhoviti, šarmantni ljudi. I ozbiljne stvari mogu da se začine humorom.
Vašem sinu Vuku je sada 11 godina, uskoro postaje tinejdžer. Kako sarađujete s dečakom njegovog uzrasta?
- Mi smo kao neki drugari i trudim se da imamo taj lep drugarski odnos mame i sina. Puno mu pričam o sebi, svom odrastanju i detinjstvu, čak i neke škakljive stvari koje neke druge mame možda ne bi ispričale sinovima. Primetila sam da onda i on meni priča škakljive stvari koje mu se dešavaju u odeljenju, u društvu. Jako mi je važno da ima u mene poverenje da mi to kaže. Umem da budem i stroga, da ga izgrdim, podignem ton. Imamo nas dvoje kombinaciju nežno-grubog odnosa. Nekada sam jako stroga, ali mu dajem puno nežnosti. Ne volim kad je dete razmaženo, kad mu se previše pušta, ali ga mnogo slušam i nežna sam prema njemu. Ne kažnjavam ga, trudim se da sve probleme rešimo razgovorom. U poslednje vreme sam razmišljala da moram više da ga hvalim jer sistem pohvala funkcioniše fenomenalno.
NE PROPUSTITE
