Ejmi Džejd Vajnhaus rođenja je 14. septembra 1983. u Ujedinjenom Kraljevstvu. Bila je britanska pevačica i kantautorka, autentičnog stila, koji je kombionovao soul, džez, ritam i bluz..A, njen prašnjavi i moćan glas i način na koji je donosila svoje, uglavnom biografske pesme, mogao je da zaledi krv u žilma. Posebno kada ih je izvodila uživo. Da, Ejmi je to mogla i to je pokazala nebrojano puta na svojim nastupima, na kojima je publika bila u delirijumu, plakala i pružala ruke ka njoj kao da želi da je zagrli.
Ejmi je rođena u tipičnoj porodici niže srednje klase u Britaniji. Otac joj je bio taksista, majka apotekarka, a imala je i mlađeg brata Aleksa. Od ranog detinjstva bila je buntovna i već sa 13, zbog pirsinga koji je stavila, izbaciju je iz škole, kada počinje da pohađa Londonsku školu umestnosti.
Debi album pod nazivom "Frenk" objavljuje u oktobru 2003. godine, a Ejmin glas su kritičari poredili sa glosovima Erike Badu, Nine Simon i Sare Von. Album je nominovan za prestižnu Brit nagradu, a kasnije je dostigao platinasti tiraž.
Album "Frenk" je doneo Ejmi i nominaciju za prestižnu nagradu Merkjuri za 2004. godinu.
Sa drugim Albumom Ejemin muzički uspeh osvala Planetu. Više puta se nalazio na prvom mestu britanske liste albuma, a pozicionirao se na sedmom mestu Bilbordove liste 200 najboljih albuma u SAD. Bio je to najprodavaniji album 2007. godine u Britaniji sa 1,85 miliona prodatih primeraka.
Ejmin drugi album je iznedrio nekoliko singlova koji će obeležiti karijeru mlade pevačice – na prvom mestu se svakako nalazi pesma "Rehab". Ova kompozicija je, u vreme objavljivanja, stigla među prvih deset singlova britanske i američke top-liste, a magazin Tajm je proglasio najboljom pesmom 2007. godine. Ejmi je postala planetarno poularna, a njeni nastupi tražili su se na svim kontinentima.
Ejmina karijera je išla vrtoglavo nagore, ali Ejmi...Ejmi se rušila kao kula od karata iz dana u dan...
Njeni roditelji razveli su se kada je Ejmi bilo sam devet godina i taj razvod teško ju je pogodio. To traumatočno i bolno iskustvo od tog treutka počinje da je prati kao senka kroz živort i da joj služi kao "opravdanje" za autodestrukciju koju je činila alkoholisanjem, uzimanjem i kombinovanjem narkotika, sedativa i lekova protiv bolova. Do momenta kad su aklohol i droga postali Ejmina svakodnevica, već se odavno razvio porećemaj u ihrani – anoreksija, koja se pojavila kada je Ejmi imala svega 15 godina.
Na to oslabljeno i krhto telo, alkohol i narkotici su svakodnevno uzimali svoj danak, čerupajući Ejmino telo, sve dok ono nije popustilo. Nenja duša odavno je bila, ne mrtva, ali umrtvljena svime što je u sebe unosila i onim što ju je toliko tištilo, a iz samo jednog jedinog razloga – da bi prestala da oseća, jer ono što je osećala bilo je za nju nepodnošljivo. A, sve što je želela u životu, prema rečima njenih najbližih prijatelja – jeste da bude voljena. Ta želja joj se nažalost nije ispunila...
Droga, alkohol i slava nikada nisu bili dobra kombinacija, pokazali su primeri mnogih zvezda, a to je važilo i za Ejmi.
U knjizi koja je objavljena o njoj postoji anegdota da je odbila da ode na važan sastanak oko njenog novog izdavačkog ugovora, kada je Ejmina menadžerka zapretila da će je strpati u kontejner ako ne ode. Vajnhausova je odbila, a menadžerka je "ispunila obećanje" i nije htela da je pusti iz kontejnera dok ne pristane da ode na dogovoreni sastanak. Na kraju je Ejmi, ipak, popustila i otišla na sastanak.
Ovakvih i sličnih epizoda, sa menadžerom, ocem, paparacima... u Ejminom životu bilo je i previše...Previše da bi stalo u ovaj tekst i previše da b ih mlada i duboko emocionalno oštećena devojka poput Ejmi izdržala bez posledica.
Ipak, možda najtužnija poznata činjenica o njoj jeste stih iz pesme "Rehab", gde pevačica peva "My daddy thinks I’m fine..."(Moj tata misli da sam dobro...) je upravo tužna zabluda Miča Vajnhausa koja je time verovatno poslala pravo u smrt. Posle prvog njenog prijema u bolnicu zbog alkohola, kada je pala i udarila glavu, njen otac i menadžeri su razgovarali o povećanim problemima sa alkoholom. Mič Vajnhaus je tvrdio da je njegova ćerka dobro i da je "samo popila koju čašicu više". Da li je zasita tako mislio, želeo da misli ili jednostavno nije imao nameru da gubi novac od otkazanih koncerata i ugovora, dok se njegova ćerka leči...javnosti je ostavljeno da prosudi sama, pa to učinite i vi.
O tome koliko je njegova ćerka "dobro" svet je saznao tog 23. jula 2011. kada su je bez svesti pronašli na podu njene kuće u Londonu. Nije više disala i njeno telo nije davalao znake života. Za Ejmi tada više ništa nije moglo da se učini...Patolog je kao zvaničan uzrok smrti naveo predozitranje alkoholom.
Dokumentarni film "Ejmi", objavljen nekoliko godina po njenoj smrti, bavio se detaljnom analizom njenog života i njenih pesama i izvučen je zaključak da je Ejmi sve vreme vapila "na svoj jedinstven način" za pomoću, da se to moglo čuti kroz svaku njenu pesmu i notu, ali da mi nismo slušali. Jer, da jesmo – ona bi danas možda još uvek bila tu...
Film "Ejmi" ostaće da zauvek služi kao podsetnik na sve unutrašnje bitke i demone talentovane pevačice i namučene duše i kao svedočanstvo koliko je teško bilo voditi te bitke pred očima celog sveta.
Poslednji koncert ikada Ejmi je održala u Beogradu 18. juna 2011., na Kalemegdanu, kada je u jezivom stanju izašla na binu i nije bila u stanju da stoji, a kamoli da peva, pa je koncert prekinut nakon par (pokušaja)pesama. Tada je poslednji put u životu stala na binu...
Ejmi je umrla u 27. godini, čime se priključila tragičnom Klubu 27 (svi umrli u 27. godini) kome pripadaju Kurt Kobejn, Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Džim Morison, Brajan Džouns, Robert Džonson i drugi...
(Stil.kurir.rs/MašaPetković)
