Tokom leta se zbog velikih temperatura preporučuje unošenje dosta tečnosti u organizam i konzumiranje lakše hrane koja se lako vari.
"Tokom letnji dana je najvažnija hidratacija organizma, a najbolji izbor uvek je voda", kaže mag.nutricionizma Mirela Marić.
Ona je nabrojala listu voća i povrća koje treba konzumirati u letnjim danima.
"Jagode, maline, kupine i borovnice su bogate antioksidansima, štite kožu od štetnog uticaja sunca i sadrže vrlo malo kalorija", kaže nastavljajući kako bi u top pet namirnica odmah nakonbobičastog voćauvrstila paradajz.
"Paradajz je pun vrednih nutrijenata i fitokemikalija, te stoga imaju važno mesto u ishrani i dobra je prevencija bolesti srca i raka. Obiluje antioksidativnim svojstvima bogatim vitaminima C i A, te prehrambenim vlaknima. Zahvaljujući likopenu koji ne samo da podstiče proizvodnju kolagena, već se uspešno bori protiv malih bora".
Dobar izvor proteina i vitamina B grupe su sardine koje sadrže i vitamin D, kalcijum, fosfor, selen, gvožđe, magnezijum i jod.
"Jedan su od najboljih izvora omega 3 masnih kiselina, te u kombinaciji s gore navedenim vitaminima i mineralima deluju protivupalno i značajno smanjuju rizik od nastanka bolesti kardiovaskularnog i živčanog sistema. Odlične su za osobe koje žele postići i zadržati zdravu telesnu težinu budući 100 grama sardine sadrži samo 98 kalorija, ističe Marić.
Na top listi nutricioniste četvrto mesto zauzimaju ovsene pahuljice.
"Ovas je jedna od najbogatijih žitarica koja je bogata vitaminima, mineralima, oligoelementima, brojnim antioksidansima , beta glukanom, vlaknima koja pomažu probavi , te usporavaju apsorpciju ugljenohidrata. Zbog topljivih vlakna u ovsenim pahuljicama duže imamo osećaj sitosti, a 100 grama ovasa sadrži samo oko 400 kalorija".
Ona je izdvojila imaslinovo ulje zbog antioksidativnog delovanja i svojstava koji čuvaju ćelije i usporavaju starenje.
"Sastojci masline imaju i protivpalna svojstva, čime smanjuju rizik od raka. U maslinovom ulju prisutne su oleinska i linolenska kiselina, koje čiste krv i snižavaju krvni pritisak. Oleinska ili uljna kiselina podiže nivo dobrog holesterola, poznatog pod oznakom HDL. Korisno je za kožu, lako je probavljivo, pomaže kod dijabetesa i čira na želucu, te povoljno deluje na kosti, zglobove, kožu, jetra i creva".
Nutricionistica i dijetetičarka Olja Martinić ističe značaj lubenice, šljiva i smokvi.
"Lubenica obiluje vodom i nutrijentima otopljenima u istoj. Zamena je za slatkiše i rashlađuje tokom visokih temperatura. Bolji je izbor u odnosu na sokove a jestivi su slatki crveni delovi, no predlažem da ne bacate beli deo jer su u njemu pozamašne količine citrulina koje reaguje sa našim enzimima te nastaje aminokiselina arginin za koju znamo da povoljno deluje na kardiovaskularni sistem i jača cirkulaciju.
Šljive koje preporučuje kao izvrstan međuobrok jer daju osećaj sitosti, a imaju diuretička svojstva, te pomažu u izlučivanju viška tečnosti. Deluju i kao probiotik.
Smokve su bogate vitaminima A, B, C i K, te mineralnim materijama, naročito magnezijem (100 grama smokava sadrži čak 17,5 g magnezijuma).
Stručnjaci savetuju da ove namirnice obavezno uvrstite u svoj jelovnik tokom letnjih dana