Međunarodni praznik rada, 1. maj danas se po tradiciji obeležava u mnogim zemljama sveta, a u Srbiji tradicionalnim prvomajskim urancima u prirodi, ali i protestima koje organizuju pojedini sindikati, međusobno podeljeni oko toga da li protestovati ili ne.
Mnoštvo Beograđana već se okupilo na tradicionalnim prestoničkim izletištima na kojima urankom, uz tradicionalno roštiljanje, u prirodi s porodicama obeležavaju 1. maj. Većina ih je još sinoć krenula put Košutnjaka, Avale... ne samo da bi prenoćila i zoru dočekala na otvorenom već i zauzela najbolja mesta za predstojeći dan na otvorenom.
Ako đubre niste zatekli, nemojte ga ni ostaviti za sobom: Uranak u prirodi
Rudarska budilica u Boru
Obeležavanje Prvog maja u Boru počelo je tradicionalnom rudarskom budilicom koja je obišla sva naselja i na taj način pozvala stanovnike da proslave današnji praznik. Ova tradicija u Boru traje više od pedeset godina.
"Duvački orkestar Bor od osnivanja, sredinom prošlog veka, svakog 1. maja u šest ujutru budi Borane. Pozivamo ih da proslave današnji praznik i da nam se sa svojim porodicama pridruže", kaže Čedomir Stošić, član duvačkog orkestra. Prvomajska proslava biće nastavljena urankom gradana i radnika RTB Bor na Borskom jezeru, na kome se tradicionalno okupi nekoliko hiljada građana.
Praznik rada obeležava se u znak sećanja na prve masovne radničke demonstracije 1. maja 1886. u Čikagu, kada su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada. Kada je i Sovjetski Savez uvrstio ovaj datum u zvanični kalendar, zbog ideoloških razlika, u SAD su počeli da ga obeležavaju prvog ponedeljka u septembru.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, 1888. godine. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.
Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a na dan praznika, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva.Od sedamdesetih godina prošlog veka manje se insistiralo na govorima i kulturnim programima, a više na roštiljijadama u prirodi i neformalnim druženjima.
U vreme socijalizma i bivše SFRJ, ko je želeo i mogao, putovao je u inostranstvo obično do Soluna ili još češće Trsta u šoping ili na mali odmor na more ili planinu i tako se razvila tradicija sindikalnih izleta i putovanja u inostranstvo.
