Državni praznik

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Ponedeljak je zvanično neradan

11. novembra 1918. sile Antante i Nemačka potpisale su primirje

Vesti 09.11.2018. - 11:06h Autor: Kurir
Foto: Profimedia

Srbija od 2012. godine svečano obeležava i kao državni praznik praznuje 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

 

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradan dan.


Prema navedenom zakonu, pomeranje državnih praznika koji su neradni dani vrši se samo kada određeni praznik padne u nedelju, pa će tako zaposleni u državnim ustanovama u ponedeljak uživati i u slobodnom danu.


Podsetimo, Dan primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine smatra se i danom kapitulacije Nemačke. Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, potpisale primirje.


Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

 

Iako su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat - Versajski ugovor. Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.

 

Srbija se na ovaj dan kiti Natalijinom ramondom

 

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, a ovu biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by drinainfo (@drinainfo) on

On je zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po ženi kralja Milana Obrenovća, kraljici Nataliji. Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.


Ono što čini ovu biljkom specijalnom jeste da čak i kada se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije. Zato se često koristi ovaj cvet kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke, ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs