Čovek koji živi na selu zna da prirodu ne može da ukroti, navikao je na smene godišnjih doba i zna da je to privremeno. On zna da je sve prolazno i ne boji se smrti. Zna da je sve pozajmljeno i tako i živi s tim – primećuje Zirojević.
Naš sagovornik je čovek koji toliko voli i poštuje prirodu i ceni sve njene blagodeti da svakodnevno šeta po nekoliko sati dnevno šumom ili parkom. Kaže da je boravak u prirodi najjeftiniji i najbolji lek, koji švedski lekari često prepisuju.
On je naveo i jedan interesantan podatak odgovarajući na pitanje šta bi se desilo kada bi, hipotetički, svi ljudi nestali s naše planete.
Prvih 500–1.000 godina zavladao bi totalni kolaps, nuklearne elektrane. Nakon 1.500 godina više ne bi bio nijedan podatak da je naša civilizacija postojala, priroda bi sve osvojila. Mene fascinira koliko mi prirodu osvajamo i potiskujemo, ali bez nje ne možemo, a ona i te kako može bez nas. Njoj treba malo da se oporavi – da skloni nas sa strane. Zato čovek treba da se osvesti i shvati da je bitno da živimo u prirodnim staništima, bolje je svima – kaže on.
Podelio je s nama i jedan zanimljiv eksperiment koji je sproveden u Japanu, a pokazuje moć šume.
Četrdesetoro ljudi je podeljeno u dve grupe: prvi grupu je činilo njih 20 i oni su u periodu od tri dana šetali tri sata gradom, dok je druga grupa za to vreme šetala šumom. Nakon samo tri dana ustanovljeno je da prva grupa nije imala nikakve koristi – nivo korizola, hormona stresa, ostao je isti, visok kao što je bio, kod druge grupe je opao nivo kortizola, a povećao se broj ćelija ubica, koje su prirodni borci protiv bakterija i virusa u našem telu. To je bio pokazatelj da šuma unutar sebe ima nešto što je značajno, a to su biološke aktivne materije fitocidi – ispričao je Zirojević.
Ukoliko želite, audio’podkast možete poslušati OVDE.
