U svetu se svakog dana popije 1,6 milijardi šoljica kafe, u koje se "sliva" trud oko 60 miliona ljudi uključenih u proces uzgajanja, obrade i pripreme ove biljke koja stiže sa plantaža u Latinskoj Americi.
Prestala je da pije kafu: Evo šta joj se desilo nakon samo tri nedelje!
Te plantaže su od Srbije udaljene oko 10.000 kilometara, a za pripremu savršene instant kafe potreban je nepun minut, podsećaju iz kompanije Nestle, govoreći o fazama koje prethode trenutku kada se šoljica kafe nađe na stolu.
Biljka kafe izuzetno je osetljiva na vremenske prilike i za prve plodove potrebno je oko četiri godine. Kada plod sazri, uglavnom se bere ručno, jer se tako odmah razdvoje zrela od nezrelih zrna kafe.
Sledeća faza je odvajanje ploda od ljuske isušivanjem zrna kafe na suncu ili posebnim tehnikama pranja. Suva zrna kafe su obično zelenkaste boje, pa je ova faza dobila ime "zelena kafa".
Kombinovanjem različitih zrna može se dobiti više vrsta kafe, a kada se napravi savršena mešavina, počinje najvažniji korak u pravljenju kafe - prženje.
Način na koji se zrna kombinuju i prže utiču na vrstu, ukus i miris kafe. Kafa sadrži oko 800 različitih sastojaka arome, što je čini jednim od najaromatičnijih prehrambenih proizvoda.
Zrna kafe dobijaju svoju izvrsnu aromu tek nakon prženja. Dužina prženja određuje jačinu - blago prženje za blagi ukus, srednje za bogat, a jako prženje za izraženiji ukus i aromu.
Nakon prženja, sledi mlevenje, čime se završava proces pravljenja "domaće kafe".
Kada je reč o instant kafi, potrebno je ići korak dalje - sušenje toplim ili hladnim vazduhom.
Ukoliko se suši vrućim vazduhom, kafa u tečnom stanju raspršuje se preko vrelog vazduha. Tada nastaju sitne kapljice kafe koje se pri padu suše i pretvaraju u fini prah te se povezuju u prepoznatljive suve granule.
Ako se primeni hladno sušenje, kafa se u tečnom stanju zamrzava na minus 40 stepeni Celzijusa čineći tanak, fini sloj koji se potom razbija u sitne kristale kafe svetlije boje.
Zahvaljujući ovim procesima za razliku od "domaće" instant kafa se lako topi u vodi i brzo se priprema, a ima sve karakteristike domaće kafe osim taloga koji ne ostavlja u šolji.
Aromu kafe određuje mnogo različitih faktora, uključujući vrstu, podneblje, zemljište na kom je uzgajana i sama klima, navodi N1.
Postoje dve vrste kafe: arabika i robusta, i obe rastu u tropskim zonama sa toplom, vlažnom klimom, ali na različitim nadmorskim visinama.
Arabika je poznata kao brazilska kafa, raste na većim visinama, odlikuje se po svom kvalitetu i niskom sadržaju kofeina. Kod pripreme instant kafe, ova vrsta kafe se obično tretira zamrzavanjem, a rezultat su fini kristali svetle boje, karakteristični za kafe premijum kvaliteta.
Pijete kafu na prazan želudac? Evo šta svaki dan radite svom telu!
Osetljivija je od robuste i zato najbolje uspeva u planinskoj klimi. Sa druge strane, robusta, koja se uglavnom uzgaja u Africi, predstavlja oko 70 odsto svetske proizvodnje kafe.
Njena zrna su su "robusnija" (jača, čvršća) od arabike, a može se uzgajati i na malim i na velikim nadmorskim visinama. Češće se tretira metodom sušenja vrelim vazduhom, čime se dobija prepoznatljiv izgled instant kafe u granulama.
Odlikuje je jačina i mala kiselost.
Osim tradicionalnih uzgajivača kafe, kao što su Brazil, Kolumbija i Indonezija, sada i Kina, koja je vekovni proizvođač čaja, najavljuje masovnu sadnju kafe, što će sigurno promeniti sadašnju mapu i možda doneti novu aromu, navodi Nestle.
