Engleski glumac Dejvid Vorner, poznat po ulogama u filmovima Predskazanje i Titanik, preminuo je u 80. godini od bolesti povezane sa rakom.
Umro je u nedelju, 24. jula u staračkom domu u Denvil Holu.
„Nedostajaće nam, njegovoj porodici i prijateljima, i pamtićemo ga kao dobrodušnog, velikodušnog i saosećajnog čoveka, partnera i oca, čiji je izuzetan rada uticao na živote mnogih. Srce nam je slomljeno“, navela je porodica u saopštenju dostavljenom BBC-ju.
Vorner je često igrao negativca, kao u filmovima The Thirty Nine Steps iz 1978. godine i Time Bandits iz 1981.
Upravo je jedna od takvih njegovih uloga bila u blokbasteru Titanik Džejmsa Kamerona u kojem je igrao Spajsera Lavdžoja, zlobnog pomoćnika Bilija Zejna.
Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je u filmu Povratak Meri Popins u kojem je igrao ekscentričnog admirala Buma.
Mnogi će se setiti njegovog lika, fotografa Kita Dženingsa, u filmu Predskazanje (The Omen) iz 1976, klasiku o paranormalnim silama, sa Gregorijem Pekom u glavnoj ulozi.
U jednom intervjuu, upitan da li zna šta se desilo sa njegovom odsečenom glavom (u filmu, nesrećni fotograf ostaje bez glave), Vorner je uzdahnuo i rekao: „Izgubio sam je u razvodu“.
Igrao je Boba Kračita u adaptaciji Božićne pesme Čarlsa Dikensa iz 1984. reditelja Džordža Si Skota, napominjući da je bilo zadovoljstvo igrati lik koji za promenu nije negativac.
Imao je i uspešnu televizijsku karijeru, igrajući, između ostalog u serijama Valander, Penny Dreadful, Ripper Street, Doktor Hu i u Tvin Piksu.
Vorner je igrao i različite likove u franšizi Zvezdane staze.
NE PROPUSTITE
Gluma kao bekstvo
Talenat za glumu Dejvida Vornera prepoznat je još na početku njegove karijere nominacijom za Baftu za glavnu ulogu u filmu Karela Rajsa iz 1966. Morgan: Pogodan slučaj za lečenje, sa Vanesom Redgrejv.
Osvojio je nagradu Emi 1981. godine za najboljeg sporednog glumca za tumačenje istorijskog lika, starorimskog senatora Pomponija Falka u televizijskoj mini seriji Masada.
Na početku karijere, odigrao je i glavne uloge u pozorišnim predstavama Henri Šesti i Hamlet.
Govorio je da nije imao lako detinjstvo, porodicu je opisivao kao „disfunkcionalnu“, objašnjavajući da mu je gluma, zapravo, bila bekstvo.
Vorner je rekao da je imao učitelja koji mu je postao mentor i podstakao njegovo interesovanje za dramu, dodajući da je imao izbor između glume ili „da postane maloletni delinkvent“.
