U Mongoliji je potvrđen slučaj smrti od bubonske kuge kod 15-godišnjeg dečaka, koji se najverovatnije zarazio nakon što je jeo meso mrmota.
Kao zemljama sa najvećim rizikom od masovnog širenja smrtonosne bolesti, upozorenje je poslato Kini i Rusiji.
Desetine ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženim dečakom nalaze se u strogoj izolaciji kako bi se sprečilo dalje širenje "crne smrti".
Šta je bubonska kuga, koji su simptomi i kako se leči?
U pitanju je potencijalno smrtonosna zarazna bolest koju izazivaju bakterije Jersinija pestis koje žive u nekim životinjskim vrstama, uglavnom glodarima, i njihovim buvama.
Kroz istoriju je nosila naziv "Crna smrt", jer izaziva gangrenozno tamnjenje i odumiranje delova tela, kao što su prsti ruku, ali i nožni prsti.
Osoba obično oseti simptome bubonske kuge dva do šest dana nakon zaraze. Pored osetljivih, uvećanih limfnih žlezda, koje mogu da budu i veličine jajeta, simptomi uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol u mišićima i umor.
Kuga može da zahvati i pluća, izazivajući kašalj, bol u grudima i otežano disanje. Bakterije takođe mogu da uđu u krvotok i prouzrokuju sepsu, što može da dovede do oštećenja tkiva, otkazivanja pojedinih organa i smrti.
Ljudi mogu da se zaraze na više načina, ujedom zaraženih buva, kontaktom sa zaraženim životinjama kao što su pacovi i miševi, udisanje zaraženih respiratornih kapljica koje šire zaraženi ljudi ili životinje, preko domaće mačke i psa, koji mogu da se zaraze ubodom zaraženih buva ili ako pojedu zaraženog glodara.
Infekcija bi takođe mogla da uđe u telo kroz posekotinu na koži ako bi osoba bila u bliskom kontaktu sa krvlju zaražene životinje.
Lek za bubonsku kugu postoji
Brzo lečenje antibioticima je od vitalnog značaja. Bolest je često smrtonosna ako se zanemari. Rana dijagnoza, korišćenjem laboratorijskih testova krvi i drugih telesnih uzoraka, može da spasi život zaraženog.
