Beograd je ponovo pred izazovom da opravda sopstveno ime. Goran Vesić, zamenik gradonačelnika prestonice, ekskluzivno u intervjuu za Kurir otkriva na koji način grad planira da se bori protiv zagađenja vazduha, problema koji je prethodnih dana podigao i javnost i državu na noge.
On kaže da su spremne sasvim konkretne mere koje će u narednih pet godina pomoći prestonici da znatno prodiše. Kako najavljuje, u ovaj petogodišnji plan biće uloženo čak 6,5 milijardi evra.
Kakav će biti odgovor glavnog grada na zagađenje vazduha?
- Grad Beograd u narednih pet godina preduzima 43 konkretne mere protiv zagađenja vazduha. Grad će sam, sa republikom ili s drugim partnerima, u ove mere i projekte da uloži oko 6,5 milijardi evra. Podelili smo sve to na sedam oblasti.
Saobraćaj je gorući problem i u ekološkom smislu. Kako mislite da se rešite zagađivača u javnom prevozu?
- Beograd više neće kupiti nijedno dizel-vozilo, već samo vozila na komprimovani prirodni gas (CNG), kao i elektrovozila. Prošle godine smo kupili 244 nova autobusa koji imaju motore euro 6, saglasno najnovijoj regulativi EU. Za ovu godinu planirali smo da kupimo nove dizel autobuse i trolejbuse, ali posle događaja od prošle nedelje odlučili smo da za te pare kupimo najmanje 200 autobusa na gas, od kojih će 150 biti zglobni, i za to smo izdvojili 53 miliona evra. Naredne četiri godine kupovaćemo po 80 novih CNG autobusa, što će da košta 85 miliona evra. Za pet godina imaćemo najmanje 520 CNG autobusa na gas, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan dizel-autobus. Takođe, sva gradska preduzeća uložiće više od 34 miliona evra u prelazak na CNG i elektrovozila. Nastavićemo da postavljamo punjače za električna vozila u garažama, a biće i 17 novih u gradu. Do kraja godine vozači elektrovozila imaće besplatno parkiranje.
Da li je i metro u ovom planu?
- Naravno. Metro znači i znatno smanjenje zagađenja. Do kraja godine trebalo bi da krenemo u izgradnju prve dve linije metroa, čija je procenjena vrednost 3,86 milijardi evra. Izgradnja ovih linija će trajati sedam-osam godina, a kada bude završen, saobraćaj na ulicama će biti smanjen za oko 30 odsto. Uz to, ove godine smo produžili linije BG voza do Mladenovca i Lazarevca, a u narednih pet godina biće izgrađeno 186 kilometara pruge kojom ćemo da povežemo Surčin i Obrenovac, kao i Makiš i Karaburmu, a kupujemo i 38 kompozicija. Ukupna vrednost ove investicije je oko 600 miliona evra.
Često se ističe da je Beograd, posebno centar grada, pretesan za vozila, bicikliste, pešake... Kako to planirate da rešite?
- Gradimo dva tunela. Jedan počinje kod Ekonomskog fakulteta, a završava se skoro kod Pančevačkog mosta i on će ne samo smanjiti zagađenje već će smanjiti broj automobila u centru grada za oko 14 odsto. Drugi tunel se gradi ispod Topčiderskog brda, od Mosta na Adi do Autokomande. Vrednost oba tunela je oko 150 miliona evra. Završava se i obilaznica oko Beograda, a gradimo i unutrašnju obilaznicu. Gradimo oko 100 kilometara biciklističkih staza i 200 novih parking-mesta za bicikle, za šta će biti uloženo 1,4 miliona evra. Nastavljamo da širimo pešačke zone, sa 28 kilometara, koliko smo izgradili, planiramo novih deset kolometara.
Ložišta su proglašena za najveće krivce onog gušenja koje smo osećali. Kako ćete s njima izaći na kraj?
- U Beogradu ima oko 300.000 individualnih ložišta. U narednih pet godina obezbedićemo podsticaje da ti ljudi budu priključeni na sistem centralnog grejanja ili na gas, jer će postojati zakonska obaveza priključenja tamo gde postoji mreža. Da bi se to dogodilo, izgradićemo 306 kilometara toplovodne mreže i oko 250 kilometara gasne mreže. Istovremeno će biti uloženo 34 miliona evra da se ugase kotlarnice u javnom sistemu koje zagađuju vazduh.
Uvodimo i subvencije za čišćenje odžaka, što će nas koštati pet miliona evra, a daćemo i deset miliona evra za podsticaje za subvencionisanje održavanja i čišćenja postojećih individualnih ložišta i kotlarnica, kao i postavljanje filtera na dimnjake. Beograd će formirati fond za energetsku efikasnost, koji će ulagati u zamenu stolarije i obnovu fasada po eko-modelu. Samo u obnovu fasada koje su pod zaštitom ulažemo 40 miliona evra.
Često se čuju kritike da Beogradu nedostaje zelenila. Hoće li se to promeniti?
- Odgovor će biti naš plan da zasadimo milion stabala, ukupne vrednosti 26 miliona evra. To je gotovo jedna sadnica po stanovniku Beograda. U narednih pet godina uradićemo 50 kilometara „zelenih zidova“, kako na ulicama između saobraćajnih traka, tako i na stambenim zgradama. Tri kilometra ovih zidova je već urađeno. Pošto smo potpisali javno-privatno partnerstvo za deponiju Vinča, gradimo i 17 reciklažnih centara sa transfer stanicama i lokacija za deponovanje građevinskog otpada vrednosti 60 miliona evra.
A kako mislite da se izborite s industrijom u gradu, koja je praktično dežurni krivac kad god se govori o kvalitetu vazduha koji dišemo?
- Industrija jeste problem u ovom smislu, ali u Beogradu nije najveći. Teške industrije neće biti osim u tačno određenim zonama. Pored industrijske zone „Barič“ - Obrenovac, i „Reva“ - Palilula, u planu je formiranje više privrednih zona na teritoriji opštine Surčin, opštine Barajevo, kao i druga zona u zapadnom delu opštine Palilula. Formiranjem ovih zona Beograd će imati u ukupnoj površini većoj od 500 hektara raspoloživo zemljište za privredne aktivnosti, sa ciljem da industrija bude pod kontrolom i kako bi ispunjavala najstrože ekološke standarde.
O merenju zagađenja
SVAKO ĆE MOĆI DA „MERI“ VAZDUH
Dosta povika je bilo na različite podatke o stanju zagađenja. Kome ćemo ubuduće verovati?
- Beograd će kupiti 25 novih mernih stanica za merenje zagađenja, a u okviru projekta „Pametan grad“, na 245 lokacija biće instalirani merači zagađenja, pa će građani preko aplikacija u svakom trenutku znati kakvo je zagađenje u određenom delu grada. Ako želimo da živimo u čistom gradu, moramo i mi da se menjamo. Danas više nema merne stanice na Obilićevom vencu, jer nema zagađenja, pošto je to pešačka zona. Da li se neko seća protesta kada smo pravili tu zonu i izbacivali automobile? Kako su vlasnici džipova bunili narod. Vreme je da i Beograd reši problem zagađenja, koji postoji decenijama, a sa kojim niko nije smeo da se uhvati ukoštac. Jer, Beograđani to zaslužuju.
