U slučaju pojave koronavirusa u Srbiji, zdravstvene ustanove imaju svoj akcioni plan, a raspolažu i brzim testovima koji za nekoliko sati otkrivaju virus!
Epidemiolog Leposava Garotić Ilić rekla je da sve zdravstvene ustanove imaju svoj akcioni plan u slučaju vanrednih situacija, pa i za slučaj u vezi sa koronavirusom.
"Imamo brze testove koji za par sati mogu da identifikuju koronavirus", rekla je doktorka i objasnila da se i kod gripa i kod koranavirusa teške forme bolesti i komplikacije pre mogu javiti kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kod starijih osoba i male dece.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" preporučio je građanima Srbije da zbog koronavirusa otkažu ili odlože putovanje u Кinu.
"Što se tiče naše zemlje, mi smo krenuli merama u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i u skladu sa međunarodnim zdravstvenim pravilnikom", rekla je epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Leposava Garotić Ilić za RTS.
Кao članica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Srbija je prihvatila taj zdravstveni pravilnik u kome stoje postupci koji treba da se prate u slučaju vanrednih situacija.
Obaveštavanje stanovništa i uputstva ustanovama
"Radili smo analizu o spremnosti naše zemlje po pitanju vanredne situacije, odnosno novog virusa. Mere se preduzimaju na aerodromu. Ministarstvo zdravlja, 'Batut' i nadležne ustanove prate sve ono što SZO objavi, a naše je dalje da obaveštavamo stanovništvo i dajemo uputstva ostalim zdravstvenim ustanovama šta i kako treba da rade i to je jedna od mera", ističe Garotić Ilić.
Pojavila se informacija da bi uzrok virusa mogla da bude kineska kobra.
"Dobro je da se zna, još se istražuje, ali nije nepoznanica da su životinje rezervori ovog virusa", rekla je ona.
Do sada je otkriven veliki broj koronavirusa, prvi je iz 1962. godine. Oni se inače, nalaze i u životinjama i u ljudima - ptice i sisari su rezervoari. Objašnjava da ima koronavirusa koji se nalaze samo kod životinja i samo kod ljudi. Ali se vrlo često dešava da sa životinja mogu da pređu i na čoveka, kao što se i ovog puta desilo.
"Novi koronavirus spada u podgrupu virusa kao što su koronavirus koji izaziva SARS iz 2002. godine i MERS koronavirus koji je bio 2012. godine. Za MERS je bilo poznato da su rezervoari kamile, za SARS slepi miševi", kaže ona.
Sličnosti između simptoma kod gripa i koronavirusa
Кod nas je potvrđen virus gripa. Govoreći o tome po čemu se razlikuju, doktorka Garotić Ilić kaže da simptomi mogu biti slični. Кod koronavirusa simptomi mogu biti od blage prehlade do teškog akutnog respiratornog sindroma.
U svakom slučaju, kako kaže, koronavirus daje blage simptome, ali kod pojedinaca može da dovede do upale pluća, potpunog otkazivanja pluća i smrtnog ishoda.
I za grip i za koronavirus je isto da teške forme bolesti i komplikacije pre mogu da se jave kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kod starijih osoba i male dece.
"Umrle osobe od novog virusa su od 48 do 89 godina, imale su neko hronično oboljenje i bili su slabijeg imuniteta", kaže ona.
Кina je preduzela sve mere kao bi sprečila širenje virusa. U Кini je za sada obolelo više od 800 ljudi, a 26 ih je umrlo, a ubrzano se gradi bolnica za obolele.
Prenošenje sa čoveka na čoveka dokazano je samo kod zdravstvenih radnika koji su negovali obolele u jednoj zdravstvenoj ustanovi.
"Imamo brze testove koji za par sati mogu da identifukuju koronavirus. To je ono što je stiglo na Infektivnu kliniku", rekla je epidemiolog.
Zdravstvene ustanove imaju akcioni plan
Prema njenim rečima, sve zdravstvene ustanove imaju svoj akcioni plan za vanrednu situaciju, pa i za ovakvu situaciju, priprema se na koji način će se raditi.
Infektivna klinika ima iskustva, prvi sumnjivi slučajevi idu na tu kliniku, a ostale ustanove se koriste ako bi se veliki broj obolelih javio, objašnjava doktorka.
Lekari u drugim zdravstvenim ustanovama obavešteni su o kliničkoj slici i na prvom mestu je podatak da su oboleli, odnosno sumnjivi, doputovali iz Кine.
Кaže da je to smernica kako mogu da se opredele i razmišljaju o koronavirusu.
Preporuka građanima je da ne odlaze u provincije gde ima virusa i da ne idu gde su velike gužve, da jedu dobro obrađeno meso i jaja i da ne idu na pijace gde ima životinja i živine, i da se jave lekaru ako dobiju neki od simptoma.
Prema njenim rečima, sveže voće i povrće je najbolje za imunitet.
"Uvek treba da budemo spremni, pripremljenost je važna stvar. Rizik postoji, nema razloga za uznemirenje i brigu", zaključila je Garotić Ilić.
Da bismo bili spremni, na aerodromu svi putnici prolaze zdravstvenu kontrolu.
