Članice Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, UNESKO, 21. februar proglasio je Međunarodnim danom maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.
Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti ali i tolerancije i razumevanja. Briga o maternjem jeziku je način dokazivanja svesti kulturne elite naroda o vlastitom identitetu, ali i veoma osetljivo mesto tolerancije iste te elite prema Drugom.
Naša briga o maternjem jeziku, nažalost, uvek je bila više predmet ideoloških i političkih struktura društva nego stručnjaka o čemu svedoči i činjenica da smo jedan od retkih naroda u okruženju koji još uvek nema svoj rečnik, standardizaciju jezika i gramatike, kasnimo dvadesetak godina sa objavljivanjem Vukove prepiske.
U svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine, čak i do dve trećine će odumreti.
"Svake dve nedelje ugasi se po jedan jezik. Osnovno za preživljavanje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima", podseća profesor Ranko Bugarski.
U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik, koji je standardizovan, sa gramatikom, rečnicima, institucionalnom podrškom. U Srbiji živi više od 30 nacionalnih manjina koje govore isto toliko jezika. Zakonom im je zagarantovana upotreba maternjeg jezika.
