Ništa lepše od šolje tople kafe na početku radnog dana, kada smo još uvek pospani i ne tako orni za rad. Ali, kako i u svemu ostalom, tako nije dobro preterivati ni sa kafom.
Iako je dobar izvor različitih blagodeti po ljudski organizam, kafa može imati i vrlo štetne posledice. Na njih se uglavnom ne obaziremo jer duboko verujemo u mitove o kafi, što nas može mnogo koštati.
Kafa smanjuje umor
Kafa zapravo prikriva umor, tako što blokira njegov centar. Doktor Edvard Smit dokazao je da rad pod uticajem kafe izaziva veći umor u odnosu na momente kada izbegnete ovaj topli napitak.
Kako jutarnja kafa osolobađa od bola, saznajte OVDE.
Kafa povećava radnu sposobnost
Istina je potpuno suprotna tome. Istraživači su za vreme jedne ekspedicije preko Grenlanda prestali da piju kafu: muškarci koji su po snegu i ledu vukli teške sanke, pili su 2 do 3 kafe popodne i uveče, ali su shvatili da im to ne prija, pa su sebi postavili ograničenje na jednu šoljicu ujutru. I ta šoljica je na kraju postala previše opasna, pa su na kraju potpuno odustali od svoje zavisnosti.
Kafa povećava koncentraciju
Osobe kojima kafa podiže koncentraciju su zapravo oni kojima se sposobnost koncentracije smanjila upravo zbog učestalog konzumiranja kafe. Onaj ko robuje kafi, mora dobiti svoju jutarnju šoljicu kako bi psihički bio spreman za rad. Kada se oslobodite ove navike, vrlo brzo ćete se vratiti na staro.
Kafa ne izaziva depresiju
Depresija može nastati kao loša posledica ispijanja crnog napitka, a ovu "bolest", neverovatno, leči isto kafa. Ukoliko se ne popije određena doza, ljubitelji kafe osećaju tegobe poput glavobolje, mučnine i iscrpljenosti.
A koji su prvi simptomi depresije, pročitajte OVDE.
Pozitivno povećava ritam srca
Kafa podstiče srce i vodi do ubrzanja pulsa na isti način kao kada životinju udarite bičem. Povišen broj otkucaja nam samo pokazuje da telo želi da se oslobodi otrova što pre. Ukusni, crni napitak je pouzdan lek za pojačavanje ritma srca, ali je kao lek opasna navika. Korišćenje kafe kao sredstva za povećanje prokrvljenosti uzrokuje sužavanje arterija i njihovo začepljenje. Dugotrajna istraživanja pokazala su da je kafa dobra osnova za arterosklerozu i demenciju.
Kafa je, sa druge strane, zdrava kada se konzumira umereno. Nedavno je otkriveno da je ona veliki izvor antioksidanata i da ima mnoštvo pozitivnih efekata na zdravlje čoveka.
U umerenim količinama, kafa smiruje krvni sistem i stimuliše mišiće, podstiče cirkulaciju i pojačava moždanu aktivnost.
Dokazano je i da kafa deluje antibakterijski i da, što je više pijemo, imamo manji rizik od nastanka zubnog karijesa.
Takođe, kafa blago stimuliše moždanu aktivnost, pa tako popravlja raspoloženje, uklanja simptome blage depresije i podstiče kreativnost.
Naučnici savetuju da kafu konzumirate umereno, pa ćete uživati u njenim blagodetima, a nećete razviti zavisnost i njene teške posledice.
