Neke od ovih specifičnosti doprinele su da se blinji retko prave, i sasvim je razumljivo što su ih po popularnosti prevazišle brojne druge vrste palačinki, daleko jednostavnije i manje zahtevnije za pripremu i serviranje. U mnogo čemu ih mogu prevazići, samo ne u jednom – u specifičnom, jedinstvenom, i nenadmašnom ukusu!
O blinjima
Blinji su originalni ruski recept, poznat još od IX veka. Na ruskom se piše блины, a ova pak reč dolazi od staroruske reči блин, povezane sa rečju млин (u istom značenju kao i naša identična reč), i označavala je sve što se pravilo od samlevenog zrna, odnosno brašna. Blinji su u Evropi poznati još od XVIII veka, ali su naročitu popularnost poprimili dolaskom Rusa emigranata nakon Oktobarske revolucije.
Recept koji sledi, uz neznatne modifikacije, uglavnom jezičke prirode, preuzet je iz poznate i neprevaziđene voluminozne knjige Veliki narodni kuvar, Spasenije Pate Marković (1881-1974). Prvo izdanje, kao Moj kuvar, objavljeno je 1939. godine, da bi kasnija izdanja nosila naslov Patin kuvar, sve do 1956, otkada se ustalio sadašnji naziv, koji je doživeo dvadesetak izdanja.
Sastojci
- 4 šolje brašna
- 4 šolje mleka
- 20 g svežeg kvasca
- 3 jajeta
- 100 g maslaca
- ravna kašika soli
- ravna kašičica šećera
Priprema
Napraviti testo od dve šolјe brašna i tri šolјe mlakog mleka u koje je prethodno umućen kvasac. Testo dobro umešati, prekriti pamučnom salvetom i staviti na toplo mesto. Kada testo naraste, dodati šolјu mleka, dve šolјe brašna, žumanca, so, šećer, i rastoplјen ali malo prohlađen maslac. Sve to dobro umešati varjačom, pa onda žicom za mućenje. Zatim dodavati kašiku po kašiku gusto ulupanog šama od belanaca, i žicom za mućenje sve dobro ali pažlјivo sjediniti. Pokriti istom onom salvetom, i vratiti na isto ono toplo mesto. Testo bi trebalo da bude gusto kao što je obično gusta kisela pavlaka.
Kada testo naraste, vaditi po pola veće kutlače i peći kao i palačinke, u malom, maslacem premazanom tiganju. Blinji moraju biti znatno deblјi nego palačinke. Bolјe je uzeti dva jednaka tiganja i peći uporedo, jer se blinji jedu još sasvim topli. Na površini blinji počeće da se pojavljuju sitni mehurići, pa kad se oni pretvore u rupice vreme je da se prevrnu, prethodno tiganj premazavši maslacem. Blinji su dobri kad su laki, vazdušasti. Kad dovoljno porumene, ređati ih jedan preko drugog, sa rupičastom stranom odozgo.
Serviranje
Elementarno se jedu sa maslacem, kiselom pavlakom, ili krem sirom. Osim toga, uz blinji se sluei još i usoljena haringa, inćuni, ili neka druga riba iz ulja, pašteta od sardela, ajvar, komadi crvene paprike iz ulja, kapari, pašteta od crnih maslinki…
Naravno, idealan je kavijar, jer zbog njega je ovaj recept i smišlјen. Prstima kidati komadiće blinji i kašičicom premazivati kavijar, da popuni one rupice. Kad se jedu blinji i kavijar, uz njih najbolјe idu kiseli krastavčići i vodka.
Kombinacija blinji i kavijara veoma je šik na mondenim prijemima. Ali, onda se prave mali („kanape”) blinji, veličine omanje tacnice, i serviraju se sa kašičicom kavijara odozgo. U tom slučaju nezamenjiva je čaša suvog šampanjca.
Danska književnica Karen Bliksen ovoj vrsti blinji dala je posebno mesto u svom poznatom romanu Babetina gozba (1950), koji je ionako dobrim delom posvećen gastronomskim specijalitetima. U pitanju su čuveni blinji Demidov.
Ukoliko se žele slatki blinji, postupak je isti kao i za slane, samo što umesto ravne kašike soli treba staviti punu kašiku šećera, i svakako pola kašičice soli. Izbor priloga uz slatke blinji je neiscrpan.
