Postoji jedna greška koju zrele žene prave u ljubavi.
Znate onu staru izreku:"Zaljubila se pa poludela.." E upravo to se dešava. Naime, žena pedesetim ili šezdesetim kad se zaljubi to je sasvim uredu, ali zašto tada menja svoju ličnost? Šta se dešava sa tim? Zašto odjednom počinje da "cvrkuće", kikoće se, flertuje?
Ima žena u starijoj dobi koje biraju samoću i to nije usamljenost. One imaju druge ciljeve koje svako od nas mora poštovati. Usamljenost je njen izbor.
Međutim, česti su primeri žena poznije dobi koje nakon kraha braka ponovo "padnu" u ljubavni zanos. One zaboravljaju koliko imaju godina. Često gube dostojanstvo koje im godine donose. Postaju detinjste, flertju, "gube se" u ljubavnoj igri. Takvo detinjasto ponašanje postaje odbojno. Njen lik postaje komičan.
Svaka od tih dama treba da zna jednu stvar: sreću u ljubavi u zrelom dobu pronalaze samo one žene koje ne gube svoju ličnost. One se ne trude da izgledaju mlađe, ne pričaju tankim glasićom, ne menjaju drastično svoj izgled.
Ko sa kraljevskim dostojanstvom prihvati svoje godine kao nagradu, ko se prema sebi odnosi sa poštovanjem - tako će se i ostali odnositi prema njemu.
Takve osobe mnogo brže nalaze novu ljubav, nego one žene koje se naglo menjaju, gube u toj potrazi za ljubavlju. Jer, glavni uslov za sreću je prilagođavanje sebi, kako su verovali stari Skandinavci.
Možete da ulepšate svoj izgled, da se sredite, ali ne menjajte se. Zapamtite svoje ime, svoje godine, svoja dostignuća, svoja iskušenja - samo tako ćete pronaći ličnu sreću. A kad nađete ličnu sreću, ljubav će doći.
