Marija ima 43 godine i u braku je već pune 2 decenije. U početku je sve išlo glatko, bila je ludo zaljubljena, a onda je strast počela da se gasi. Tada je u njen život ušao Dušan i ponovo se osetila živo i srećno.
Danas je, kaže, ubeđena da je za sreću jedne žene potreban muž, ali i ljubavnik. Evo i zašto. Ovako je ona započela svoju ispovest:
"Bila sam srećna i mislila sam da nikad neću prestati da osećam tu količinu strasti prema svom suprugu, ali stvari su krenule niz brdo i bila sam očajna.
Moj Veljko je bio muškatrac kakvog sam zamišljala ceo život, pažljiv, odan, romantičan, ali i pavi zaštitnik.
15 godina sam živela život iz bajke, a onda usled previše obaveza, poslova i monotone svakodnevnice počeli smo da se udaljavamo jedno od drugog. Ljubav nije išezla, ali jednostavno tu više nije bilo strasti kao na početku. Prolazio je dan za danom, ali situacija nije postajala ništa bolja.
Jednog dana sam mu predložila da odemo u restoran, na romantičnu večeru. Da pokušamo da zaboravimo na decu, probleme, poslovne obaveze i sve što nas muči. I onda, te večeri sve se promenilo.
Ušli smo u restoran, seli za sto, a onda nam je prišao konobar i pitao šta želimo da poručimo. Na momenat glas mi se učinio veoma poznato, podiigla sam glavu i imala šta da vidim. Tu, ispred mene stajao je moj prvi momak, čovek za kojim sam kao klinka potpuno izgubila glavu.
Pozdravio me je srdačno, zagrlio, a meni su se u momentu vratile sve one emocije. Naravno da sam se pravila da sam ravnodušna, nikad ne bih dozvolila da se moj suprug oseti povređeno.
Veče je brzo prošlo, izašli smo iz restorana, seli u automobil i krenuli kući. Kada smo stigli zavukla sam ruku u džep, kad tamo, ni manje ni više nego ceduljica sa brojem telefona konobara Dušana.
Prva pomisao je bila: "Kakav luzer, kao da ću mu se ikad javiti", ali đavo mi nije dao mira i već sledećeg dana smo se našli. Reč po reč i ponovo su se javile varnice. Imala sam osećaj kao da ponovo imam 18 godina.
Nakon tog dana redovno smo se viđali, a ja sam se upustila u aferu bez trunke kajanja. I reći ću vam, ništa bolje nisam mogla sa uradim za sebe, a ni za svoj brak. Nakon tog dana, ja sam druga žena, srećnija žena.
Svaka žena koja ovo sada čita i prevrće očima želela bi da živi kao ja. Svakoj ženi je potreban muž, ali i ljubavnik koji će joj ostvariti sve fantazije, učiniti da se oseća posebno, poželjno i ponovo kao klinka.
Nakon svakog susreta da Dušanom kući se vraćam mužu srećnija i radosnija. I on je primetio da sam lepše raspoložena, a naši dani su ponovo inetresantni. Ništa mi više ne pada teško, sve obavljam sa lakoćom.
Verovatno ćete se pitati zašto se onda se razvedem i udam za Dušana. U tom slučaju i on bi postao moj suprug, život bi nam se pretvorio u monotoniju i ne bi me toliko uzbuđivao, jer onda naša veza ne bi bila tajna.
S druge strane nikad svojoj deci ne bih priredila takav stres, ona ne moraju da budu deca razvedenih roditelja.
