Bili smo komšije. Živeli su u stanu preko puta našeg: niska, punačka žena, dobrih očiju, sa keceljom oko struka i pedesetogodišnji sin, opeglan i ne baš moderno obučen.
Disala je za njega - kuvala mu grašak i pravila gomboce, peglala košulje, kupovala domaće mleko za njega, slala ga kod "njene" frizerke svake dve nedelje...
Kada bi došao sa posla, sin bi detaljno majci pričao kako mu je prošao dan: šef koji se brecao na svaku sitnicu, koleginica koja je kasnila zbog dece na posao, o tome kako ga je pekarka zakinula vagajući mu žu žu, pa do toga da je sreo drugaricu iz škole koja ga je podsetila da je godišnjica mature uskoro....
Majka je naglo oživela, nagela se napred i rekla:
"Ona koja se sa dečkom vozila na motoru obučena u suknju i koja je abortirala dok je bila na fakultetu? Nemoj da ideš na tu godišnjicu, poslušaj majku. Tamo ništa dobro nećeš videti, samo propalitete...."
On je na brzinu klimuno glavom, spojio kolena i nageo se nad tanjir domaće supe. Ostaće kod kuće da ne sekira majku.
I skoro nemoguće je pobediti takvu majku, sve da muškarac ima čeličnu volju. Jer ona "zna šta je najbolje za njega". Samo ona zna šta je potreno njenom "detetu". Kako voli da jede supu ili grašak, koji materijal mu najviše prija, koje košulje ga ne stežu i td... Uvek će biti tu da ga obavesti da su sve žene predatori, te da je on bolji od te i te.... Nekad, kad je uhvati nostalgija za unučićima, tražiće ženu za njega, ali će brzo odustati, jer ne postoji ni jedna koja je njenom sinu ni do kolena...
Takva žena postepeno svom sinu uzima muškost. On nestaje: i kao osoba, i kao muškarac. Na kraju krajeva, on i majka postaju celina. On je mamin sin i tačka.
Razvod od majke je težak, energetski zamoran posao... Samo retki nađu snagu u sebi da odu.
Pogledajte pažljivo oko sebe: sigurno u vašem komšiluku postoji jedan takav muškarac.
On više i ne traži ženu za sebe, mama mu je ubila volju...
(Stil.kurir.rs)
