- Psiholozi navode da vraćanje stolice na mesto može da ukazuje na savesnost, samokontrolu i obzir prema drugima.
- Ova navika pokazuje da osoba misli na one koji dolaze posle nje i vodi računa o prostoru oko sebe.
Od prepunih kafića do poslovnih sastanaka, jedna sićušna navika – vraćanje stolice na mesto – privukla je pažnju psihologa.
Šta ova, naizgled beznačajna radnja, govori o vašoj svakodnevnoj ličnosti?
Najnovija „mikro-opsesija” u psihologiji usmerena je na ljude koji vraćaju stolicu na mesto kada ustaju od stola. Da li je to neka vrsta tajnog Roršahovog testa ličnosti ili samo dokaz da je neko imao strogu majku koja je insistirala na lepom ponašanju?
Kao i obično, istina je negde između – ali ako imate ovu naviku, istraživanja ličnosti i samokontrole ukazuju na to da verovatno posedujete određeni skup od devet karakteristika koje su, iako nenametljive, zapravo prilično impresivne.
Mikro-ponašanja i šta ona govore o vama
Psiholozi ponekad govore o „mikro-ponašanjima” – svakodnevnim navikama koje jedva i primećujemo, poput vraćanja kolica u supermarketu ili slaganja tanjira nakon obroka. One ne određuju vašu sudbinu, ali su često povezane sa značajnijim crtama ličnosti.
„Cottonwood Psychology”, američka psihološka praksa koja se bavila ovom temom, povezuje vraćanje stolice sa „savesnošću” – jednom od pet glavnih dimenzija ličnosti (tzv. „Velikih pet”). Ova dimenzija obuhvata sklonost ka redu, pouzdanosti i doslednosti u izvršavanju obaveza, što se meri putem testova kao što je NEO-PI-R.
Tu je i aspekt društvene obzirnoti. Vraćanjem stolice na mesto oslobađate prolaz za konobare, dečja kolica, kao i za osobe u visokim potpeticama koje možda ni nećete sresti. To je gest koji, u svega jednoj sekundi, doprinosi udobnosti svih prisutnih. Naravno, to ne znači da je neko ko ostavi stolicu izvučenu – sebičan (u obzir treba uzeti faktore poput bola, rasejanosti, kulturoloških normi ili čistog umora), ali kao ponavljajući obrazac, ova navika ukazuje na prilično dosledan sklop ličnosti.
Devet karakterističnih postupaka ljudi koji uvek vraćaju stolicu na mesto
Instinktivno razmišljaju o osobi koja dolazi posle njih
Ljudi koji vraćaju stolice na mesto obično nesvesno i tiho razmišljaju: „Ko dolazi posle mene?” U restoranu to znači ostavljanje slobodnog prolaza; kod kuće to izgleda kao vraćanje kutije sa žitaricama na mesto gde je neko drugi zaista može pronaći.
Vole da stvari ostave potpuno završenim
To blago guranje stolice ispod stola predstavlja fizički čin „zaokruživanja” aktivnosti. To su ljudi koji šalju naknadne imejlove, vraćaju poklopac na teglu i zaista kliknu na dugme za slanje prijave za neku pogodnost.
Poštuju vreme i kretanje ljudi u prostoru
Stolica ostavljena na pogrešnom mestu oduzima drugima dragocene sekunde – primorava ih na zaobilaženje, okretanje, pa čak i rizik od prosipanja nečega. Osoba koja vrati svoju stolicu na mesto čuva nesmetan protok ljudi u zajedničkom prostoru, bilo da je reč o prolazu u kafiću ili sali za sastanke.
Pokazuju tihu, stabilnu samokontrolu
Vraćanje stolice na mesto zahteva kratak zastoj, umesto naglog odlaska. Taj trenutak zastoja predstavlja samoregulaciju u malom. Dugoročna istraživanja, poput studije „Dunedin” na Novom Zelandu, dovode ovu vrstu svakodnevne kontrole impulsa u vezu sa boljim zdravljem i finansijskom stabilnošću tokom života.
Oni primećuju sitne detalje koje drugi previde
Ako ste vi ta osoba koja primeti da vaša stolica blokira dečja kolica, verovatno ste i ona koja će uočiti nestabilan sto, promaju sa vrata ili prijatelja čiji je glas upravo postao malo tiši i ozbiljniji.
Oni se vode sopstvenim unutrašnjim merilima, a ne samo pravilima
Ni u jednom restoranu ne stoji natpis: „Molimo vas, vratite stolice na prvobitno mesto”. Ljudi koji to ipak čine, rukovode se sopstvenim unutrašnjim standardima. Njima je stalo da stvari rade na „ispravan” način, čak i kada ih niko ne gleda.
Oni preuzimaju ličnu odgovornost za svoje postupke
Ovde je prisutna suptilna filozofija: „ja sam napravio nered, pa ću ga ja i počistiti”. Isti stav se pokazuje kada neko obriše prosutu tečnost koju, tehnički gledano, nije on prosuo, ili kada se izvini, a da pritom ne krivi raspored, saobraćaj ili retrogradni Merkur.
Njihovo ponašanje ostaje dosledno u različitim okruženjima
Ljudi koji vode računa o stolicama čine to svuda – bilo da su u elegantnom hotelskom baru, skromnom lokalu sa takosima ili u maloj kuhinji nekog prijatelja. Takva doslednost ukazuje na vrednosti, a ne na puku predstavu za druge, i upravo je to jedan od glavnih razloga zašto ih drugi doživljavaju kao pouzdane.
Oni veruju da se karakter ogleda u malim, neupadljivim trenucima
Ako automatski vraćate stolicu na mesto, verovatno isto tako vraćate knjige u biblioteku, odlažete tegove na svoje mesto u teretani i predajete konobaru prazne čaše ili flaše. Ponašate se kao da su ti postupci važni, čak i ako biste prevrnuli očima na tekst u kojem vas zbog toga hvale.
