U svojim tridesetim započela sam vezu sa oženjenim muškarcem. Ne, ovo nije tipična priča o preljubi: znala sam da je oženjen i da on i njegova žena imaju "slobodan i otvoren brak".
I ranije sam bila u otvorenim vezama. Smatrala sam se seksualno oslobođenom, te da ne mogu biti povređena ako od početka znam u šta se upuštam i sa čim imam posla.
Čak i u prošlim monogamnim vezama sam smatrala da je baš seksi kada muškarac gleda druge žene, pa onda one primete njega... Bilo je tu neke igre koja je mamila.
Ja sam stalno imala slobodu da viđam druge ljude i provodim vreme sa njima. Ali onda se nešto promenilo. Ona moja svetlost se pretvorila u nešto mračno...
Uživala sam u početnom flertu, seksu, zabavljanju, zajedničkim trenucima, a onda sam počela sve više da brinem o nama i njemu i bukvalno i figurativno.
Naš odnos se dodatno zakomplikovao, jer je on pored svog otvorenog braka odlučio da ja budem tajna. Rekao mi je da on i njegova supruga imaju ljubavnike zajedno, ali i odvojeno, ali mi nije objasnio zašto ja moram ostati tajna.
Neki parovi imaju prećutni dogovor o varanju, a sve pod parolom: "nisam video i ne znam! Ne diraj me, ne diram te..." Ali njih dvoje su otvoreno priznavali jedno drugom da imaju afere sa strane.
Zbog toga smo se nas dvoje krili okolo, što je u početku bilo zanimljivo. Još dodatno sam se "zagrejala" za njega jer nisma smela da mu pišem poruke u toku dana ni da mu se javljam, već sam morala da čekam da me on pozove.
Što mi se ređe javljajo, ja sam postajala sve više ljubomornija. On je postao moja opsesija, a ja boleso ljubomorna.
Ova ogromna ljubomora me bukvalno zaskočila i ja joj se nisam mogla odupreti. Pošto smo oboje bili aktivni na društvenim mrežama, počela sam budno da pratim svaku njegovu objavu, svaku sliku...
Analizirala sam pesme koje je delio, stranice koje je lajkovao. A onda sam počela da pratim i njegovu ženu preko društvenih mreža. Gledala sam njihove zajedničke fotografije, pomno prateći kako ju je gledao na njoj i kako je grli...
Znala sam imena svih njihovih prijatelja, kućnih ljubimaca, gde su pre radili i sa kim su radili.
U mom srcu nije bilo mesta za nešto drugo, jer je on bio sve o čemu sam razmišljala. Znala sam da je to nezdravo, ali nisam mogla da se zaustavim.
Nikome nisam ni mogla da kažem o svojoj ljubomori jer niko i nije znao da smo u vezi, jer smo to krili.
Biti "ona druga žena" je stereotip u koji sam mislila da nikad neću upasti.
Samo sam htela da se budim i idem na spavanje uz njega i ostalo mi ništa nije bilo važno.
Imala sam jaku želju da postanem kao njegova supruga, da radim što i ona radi kako bih ga više privukla sebi. Potpuno sam zaboravila ko sam ja u stvari i zbog čega sam mu se u početku svidela.
Ljubomora je ustupila mesto svim drugim stvarima u mom životu. Viđali smo se retko, mnogo smo se svađali, a poruke sa groznim sadržajem letele su između nas stalno.
Memorisala sam njegov broj pod nazivom "Ne javljaj se!", ali nisam mogla da odolim.
Ta destruktivna ljubav me potpuno uništila. Pošto na poslu nisam bila produktivna, zaprećeno mi je otkazom. To je bio najmračniji period u mom živout. A onda je on odlučio da mu je dosta i prekinuo je vezu.
Tada sam sebi dopustila da razmislim o tome šta radim. Danima sam analizirala postupke iz tog "mračnog perioda" ljubomore... Odlučila sam da se dozovem pameti. Izbrisala sam njegov broj iz telefona, i odlučila da neko vreme neću ulaziti u vezu sa bilo kim kako bih ljubomoru izbacila iz svog sistema.
Nakon dva meseca otišla sam na sastanak sa čovekom sa kojim ću biti u vezi narednih 7 godina.
Uz njega sam mogla da budem to što jesam. Rado me slušao, a još radije pokazivao svima.
Često se pitam da li bih ga srela i da li bih se zaljubila u njega da pre nisam zapala u crnu rupu ljubomore? Možda.
Ipak mislim da sam jednostavno morala prvo da nađem sebe kako bih ušla u normalnu, a ne imaginarnu vezu.
