Savršeno pripremljen pirinač je umereno meko skuvan, ravnomerno začinjen, rastresit i ne ostaje zalepljen za zidove posude u kojoj se priprema.
Štaviše, što se manje radi tokom samog kuvanja, veća je verovatnoća da pirinač ispadne savršen. Sve što je potrebno uraditi radi se ili pre ili nakon, nikako dok je u toku kuvanje pirinča.
Kuvani pirinač je fenomenalan kao prilog, deo glavnog jela ili poslastica.
Vrste pirinča
Generalno govoreći, sve vrste pirinča podeljene su po dužini zrna i nivou obrade. Tako razlikujemo pirinač kratkog, srednjeg i dugog zrna, kao i beli i smeđi pirinač. Postoje brojne druge podvrste, regionalne razlike i slično, ali ova podela može se smatrati tačnom u najvećem broju slučajeva.
U zavisnosti od vrste razlikuje se i dužina kuvanja odnosno količina vode u kojoj se kuva. Po pravilu, za duži pirinač potrebno je više vode nego za kraći, dok se smeđi pirinač kuva duže od belog. Sve kombinacije ovih faktora utiču i na konačnu dužinu kuvanja.
Postoje posebne vrste “instant” odnosno delimično kuvanog pirinča. Kod ovakvih vrsta treba imati u vidu da je vreme kuvanja skraćeno ali obično i količina hranljivih materija, jer su uklonjene sa vodom. Vreme pripreme takvih vrsta zavisi od stepena obrade i morate se služiti proizvođačevim uputstvom na ambalaži.
Naučnici upozoravaju: Mnogi kuvaju pirinač na ovaj način, a to može da dovede do teških bolesti!
Priprema pirinča za kuvanje
Pre samog kuvanja, pirinač je potrebno pripremiti. Ovo obično podrazumeva ispiranje pirinča pod vodom ili stajanje u vodi od dvadesetak minuta do nekoliko sati.
Zašto se pirinač ispira?
Pirinač se ispira kako bi se uklonile sitne nečistoće, skrob i neki dodaci čija je funkcija produženje roka upotrebe. Ovde je posebno bitno uklanjanje viška skroba.
Skrob čini da pirinač nakon kuvanja ostane lepljiv. Ideja je da nakon kuvanja pirinač bude odmah spreman za posluženje, bez dodatnog ispiranja kojem bi se isprali i začini. Zbog toga se ono radi pre kuvanja, osim ukoliko to nije eksplicitno traženo receptom.
Pirinač se obično ispira nekoliko puta, dok voda u kojoj se ispira ne ostane potpuno bistra i providna.
Trik za savršeno skuvan pirinač: Da više nikad ne bude slepljen i tvrd!
Zašto se pirinač ostavlja u vodi?
Osim istih razloga kao kod ispiranja – uklanjanje skroba, nečistoća i dodataka, potapanje ima i dodatnu funkciju. Ono skraćuje vreme kuvanja, odnosno vreme izlaganja visokoj temperaturi, i dovodi do rasta zrna zbog upijanja vode. Potapanje može pomoći i da se poveća hranljivost smeđeg pirinča.
Ostavljanjem smeđeg pirinča u toploj vodi do 20h dolazi do započinjanja procesa klijanja. Ovim se aktiviraju određeni enzimi i raste količina amino kiselina što značajno povećava nutritivnu vrednost smeđeg pirinča nakon kuvanja.
Pre samog kuvanja
U određenim kuhinjama postoji običaj da se pirinač pre kuvanja brzo proprži na ulju ili masti. Ovo takođe pomaže da ne dođe do lepljenja zrna zbog viška skroba.
Začin se u pirinač dodaje pre samog kuvanja. Tokom kuvanja nema nikakvog mešanja i ovo pomaže da jelo bude ravnomerno začinjeno. U zavisnosti od ukusa dodaje se od pola do jedne kašičice soli za svaku šolju suvog pirinča. U vodu se može dodati i malo ulja, bibera i drugih začina.
Količina vode
Voda za kuvanje pirinča se dodaje u onoj količini da u potpunosti ispari ili bude upijena nakon preporučene dužine kuvanja. Što je zrno duže potrebna je veća količina vode. Pri tome se gleda zapremina, a ne težina. Drugim rečima, za kuvanje jedne šolje pirinča biće vam potrebno oko 1,5 šolji vode.
Celog života pogrešno kuvate pirinač: Spremljen na ovaj način ima čak 80% manje toksina! (RECEPT)
Zašto se voda pušta da potpuno ispari?
Ukoliko ostane višak vode u posudi, u njemu se nalazi i velika količina hranljivih materija koje je zrno ispustilo. Ceđenjem se te hranljive materije odbacuju sa vodom dok ukoliko voda u potpunosti ispari ili je pirinač upije, ostaje u posudi.
Kuvanje pirinča
Konačno smo došli do glavnog dela – samog kuvanja pirinča. Ukoliko ste do sada ispratili sve savete ovo će biti i najlakši deo. Potrebno je samo pridržavati se određenih pravila.
Kuvanje pirinča uvek počinje u hladnoj vodi
Nakon što voda proključa vatra se smanjuje na najniži stepen, a posuda poklapa.
- Nema otvaranja posude do kraja kuvanja
- Nema mešanja pirinča tokom kuvanja
Počnite tako što ćete odabrati vrstu pirinča i količinu za kuvanje. Duguljasti i srednji pirinač su bolji za pripremu slanih jela dok je kraći bolji za kaše i sutlijaš.
Pojavio se pirinač pun plastike: Evo kako da ga razlikujete od prirodnog!
Isperite pirinač nekoliko puta u hladnoj vodi ili pod česmom. Ukoliko koristite posebno tvrdu vrstu duguljastog pirinča ili smeđi pirinač možete ga ostaviti i neko vreme da odstoji u vodi.
- Sipajte pirinač u posudu, začinite, dodajte određenu količinu hladne vode (po tabeli ispod), po želji mal oulja i pustite da provri.
- Nakon što voda provri smanjite vatru na najniži podeok, poklopite posudu i više je ne dirajte do kraja kuvanja.
- Ne skidajte poklopac sa posude ni da proverite!
- Za veće količine pirinča vreme kuvanja se računa od trenutka kada poklopite posudu.
- Nakon kuvanja sklonite ga sa vatre ali i dalje ne skidajte poklopac 5-10 minuta. To će dozvoliti preostaloj vodenoj pari da se ravnomerno rasporedi kako se hladi.
Izlečite tvrde pete i rešite se akni: Pogledajte koliko je moćan pirinač u službi lepote! (RECEPT)
Šta svim ovim dobijate?
Dobijate to da će pirinač biti mek ali ne gnjecav, biće ravnomerno kuvan na površini kao i na dnu posude, neće zagoreti niti se lepiti za zidove posude, zrna neće biti slepljena i biće ravnomerno začinjen.
Manastirski pirinač: Bogato varivo koje može da zameni svaki mesni obrok! (RECEPT)
