U retro šerpi na tufne krčkala se krompir-čorba, spremljena na starinski način koga se prisetila u svojoj knjizi Planeta Dvorište, a očigledno ga se i danas drži.
‒ Što se tiče „krumplileves” (mađarski naziv za krompir-čorbu), u godinama koje su usledile bila je najsigurniji način da nas sve okupi za pravim stolom. Ta čorba je pre bila lek nego hrana, i samo bi ponekad, u onim najizdašnijim danima oko prvog u mesecu, u njoj zaplivao i koji komad mesa ili kolut debrecinera koji bi gotovo uvek ostao na dnu ispražnjene tufnaste šerpe, jer niko nije želeo da baš on bude taj kome će pripasti nešto više od podjednako iseckanog krompira. Tetka Anuška je te lego-krompiriće oblikovala s takvom posvećenošću da se tu nisam nikako petljala nego samo oko ljuštenja, pazeći da ljusku režem što je tanje moguće, a recept zapamtim što bolje. Hedonista sam, čak izraziti, ali u našem domu praznici, slave i nedeljni ručkovi ne liče na vikinške gozbe i trpeze sa renesansnih slika – objasnila je Olja.
Mađarske domaćice složiće se sa Oljom da ljusku treba rezati što tanje. Ako i vi želite da probate ovo jednostavno jelo „na kašiku“, koje poreklo vodi iz centralne Evrope i često se sprema u Mađarskoj, Nemačkoj, ali i u našim krajevima, posebno u Vojvodini, prilažemo jedan bakin recept.
Za porodičan obrok potrebno je oko kilogram krompira, jedna ili dve šargarepe, pola konzerve paradajz-sosa, malo začina: vegeta, so, biber, paprika i nekoliko kapi ulja. Krompir oljuštite (što tanje, kažu vrsne kulinarke) i iseckajte na kockice. Malo ga propržite na zagrejanom ulju, a potom dodajte šargarepu, izrendanu ili iseckanu na kriške. Sipajte vodu. Krompir treba da se kuva oko 45 minuta, poklopljen, na jačoj vatri, da potpuno omekša i da čorba postane gušća. Na kraju dodajte začine i paradajz sos. Neko voli da doda kašiku pavlake ili malo peršuna.
Prijatno!
