Gorko-slatka stvar roditeljstva… Moramo se pobrinuti da mogu uspeti sami. Juče sam išla na roditeljski sastanak za jedno od moje dece. Sve u svemu, odličan je i ja sam jedna ponosna mama.
Kada sam došla kući i uhvatila vremena za razmišljanje (čitaj: ležala u krevetu i pokušavala da zaspim… to je moment kada najbolje najdublje razmišljam, kome je uopšte potreban san?) nešto me je pogodilo iz razgovora s učiteljicom.
Vidite, ovo dete obavlja sve odlično, naročito one stvari oko kojih se trudi.
Međutim, ovo dete se, takođe, ponaša baš tako, kao dete i preleti preko nekih zadataka, lako izgubi koncentraciju ili prosto ne trudi se koliko bi trebalo. Učiteljica je pričala o taktikama koje koristi kako bi mu zadržala pažnju.
Dok se oni smaraju mi ne osećamo grižu savesti: Roditeljstvo je lako ako se prate ovi koraci!
Aleluja!
(Mislite li da bi bilo previše pitati je da ga uveri da mora vežbati neke veštine kod kuće, kao na primer… sređivanje sobe? Ipak se kaže vežbom do savršenstva, zar ne?) Divila sam joj se na naporima, na izdržljivosti i na doslednosti. To sam i pokazala.
Izgledala je zbunjeno na moment… Kao da očekuje neki obrt u priči. Na primer, da nastavim s nekim izgovorima i opravdanjima. Nastala je neprijatna tišina. (Ovo postaje sve češća situacija u mom životu.)
A onda mi se zahvalila. Ostatak roditeljskog sastanka je protekao odlično, ali dok sam pokušavala zaspati, konstantno sam ponavljala taj jedan deo razgovora. Zahvalila mi se. A onda mi je sinulo…
Učiteljicama nije data sloboda da predaju, često su im ruke vezane i roditelji im stalno dišu za vrat. Moramo odstupiti i pustiti ih da podučavaju našu decu.
Nemojte me shvatiti pogrešno… Naravno, mi, kao roditelji, moramo zaštiti decu od raznih povređivanja i nepravde.
Helikopter roditeljstvo: Ovo je najgori način vaspitavanja dece, a mnogi ga koriste!
Ali što je sa svim onim stvarima zbog kojih se dete oseća neprijatno? Kada mora ponovo odraditi neki zadatak? Kada mora preskočiti veliki odmor, da ostane "u kazni"? A šta kada učiteljica nema razumevanja kada ne uradi domaći i da mu jedinicu? Čemu ih učimo ako uskočimo svaki put kada stvari ne idu kao po loju?
Reći ću vam čemu ih učimo…
Učite ih da se ne mogu izboriti s problemom zvanim njihov život. Učite ih da su mama i tata moćniji od svakog drugog autoriteta. Učite ih da će dobiti sve po svome ako malo samo zakukaju. Sve su to laži.
Biti njihov heroj zaštitnik je kao da stavite flaster na problem, koji se vremenom širi i postaje velika rana u njihovom daljem životu. Kada se naša deca otisnu u veliki, neprijatni svet… Tada nećemo moći da pošaljemo poruku profesoru kako bismo porazgovarali o problemima, nećemo moći da uskočimo na fakultet i ispravimo nepoštenu ocenu, nećemo moći da kritikujemo šefa zato što mu ne pomaže da reši problem i nadajmo se da nećemo misliti da možemo da im sređujemo brakove.
Moramo naučiti decu kako da se bore sa životom. Moramo ih pustiti da pogreše, a onda ih naučiti kako da se oporave. Nekada je ovo teško, čak bolno… Ali, ovako će dete oformiti svoj karakter za budući život. Želim odgojiti svoju decu da budu spremni na napor i da budu spremni da se suoče sa svojim greškama.
Ovako je Manda video roditeljstvo, život i Srbiju: Nijedan sanduk nema džepove!
Želim da budu spremni na sva osuđivanja i nevolje koje će ih snaći. Iskreno verujem da je bolje da postepeno nauče sve ove lekcije dok su pod našim krovom. Mala deca, velika briga…A velika deca, još veća briga.
Naš posao je da idemo pored njih ili iza njih u ovim borbama. Naš posao nije da idemo ispred njih. Moramo ih odgojiti da im nismo potrebni. Moramo ih odgojiti da nas napuste. (U redu je ako zaplačete sada.)
