Ako zaronimo u svoju prošlost, svako od nas može da pronađe neke traumatske događaje iz detinjstva.
Ta trauma postaje objektiv kroz koji vidimo svet, druge i sebe. Javlja se u najrazličitijim oblicima i kod ljudi iz svih slojeva života.
Trauma iz detinjstva pogađa puno ljudi u svetu: istraživanje na preko 60.000 odraslih u 24 zemlje pokazalo je da 70% odraslih prijavljuje jedan traumatični događaj, dok je 30,5% njih doživelo četiri ili više traumatičnih događaja u detinjstvu.
Traumom se može smatrati puno toga. Razvod roditelja, uoređivanje sa vršnjaacima, vika u kući, kritikovanje.
Upravo te traume, bile one velike ili male određuju naš život i to kako se suočavamo sa preprekama i upošte kako se odnosimo sa drugim ljudima. Ipak, one su na neki način i neizbežno životno iskustvo. I ne moraju uvek biti loše, neke imaju i pozitivan efekat i teraju nas da budeme bolji, kasnije u životu.
Svi znamo ljude koji su postali izvrsni lekari, policajci, advokati ili preduzetnici nakon što su u detinjstvu pretrpeli traume, ponekad kao način ispravljanja nepravde.
Evo kako se trume iz detinjnstva odražavaju na odrasle ljude:
Osećaj nelagode, napadi panike, trema usled suočavanja sa važnim životnim događajima, sve to može biti rezultat traume u detinjstvu.
Ukoliko su roditelji od vas očekivali da budete najbolji u razredu i nikad nisu bili zadovoljni u potpunosti vašim uspehom, kasnije u odraslom dobu to se može odraziti kroz anksiozne napade ili povlačenje u sebe i izbegavanje izazovnih situacija.
Ana ima opsesivnu potrebu da joj je frižider uvek pun. Postane jako nervozna ako se isprazni. Stanje siromaštva u detinjstvu je i dalje tu negde u njenoj svesti.
David, koga su napustili roditelji dok je bio još jako mali, postao je preambiciozan i perfekcionista pokušavajući tako da bude prihvaćen, cenjen i da izbegne napuštanje. Jelena je po prirodi organizator, i to odličan. Ali, ako se planovi neočekivano promene, gubi kontrolu, čak i kada nije opravdano.
Odrastajući u zemlji koja se suočila sa ratom, protestima, inflacijom itd., ona je razvila nepoverenje i svaka iznenadna promena je plaši.
Ovo su neki očigledni primeri kako trauma utiče na nas. A evo kako je moguće savladati je:
1. Vežbajte
Traume izbacuju telo iz prirodne ravnoteže, stavljajući ga u stanje razdraženosti i straha. Bukvalno, nervni sistem se "zamrzava" i ostaje u jednom stanju. Da biste se izborili sa tim, dovoljno je da imate 30 minuta fizičke aktivnosti bar pet puta nedeljno.
2. Ne izolujte se od društva
Kontakt sa ljudima i iskreni razgovori možda su najbolji lek za rane na duši. Samoća je najgori izbor.
3.Radite ono što vas plaši
Najbolji način "razbijanja" trauma je suočavanje sa njima. Dakle, ukoliko imate strah da niste dovoljno dobri, prihvatite taj poslovni izazov. Ukoliko se plašite javnog nastupa, izađite na tu pozornicu. Ako se plašite vezivanja i ne verujete u ljubav, dajte šansu toj osobi preko puta vas...
