Šarliz Teron je nedavno otvorila srce o porodičnom događaju koji je duboko obeležio njeno detinjstvo. Taj događaj, kada je njen otac pucao u vrata sobe u kojoj se skrivala sa majkom, predstavljao je ključni momenat u njenom životu. Ova situacija, koju je opisala kao akt samoodbrane, ostavila je dubok i trajan uticaj na nju i njenu porodicu.
Sa samo 15 godina, Šarliz je doživela dramatičan incident koji je gotovo odredio tok njenog odrastanja. Govoreći otvoreno za Nacionalni javni američki radio (NPR), Teron je podelila ovu intimnu priču iz prošlosti. Istakla je da, iako je cela situacija bila zastrašujuća, nijedan metak nije povredio ni nju ni majku, što je nazvala čudom. Ali, kako je naglasila, njen otac je bio u takvom stanju da je majka bila primorana na delovanje u samoodbrani.
Odrastajući na farmi blizu Johanesburga u Južnoj Africi, Šarliz je opisala život sa ocem alkoholičarem kao izuzetno težak. Karakterišući svog oca kao „jako bolesnog čoveka", Teron je otkrila da je život s alkoholičarem bio gotovo beznadežan. Ovo iskustvo ostavilo je dubok trag na nju i njenu majku, oblikujući njihovu perspektivu prema životu i odnosu prema traumatičnim događajima.
„Dani provedeni sa zavisnikom su nepredvidivi, i ta nepredvidljivost je nešto što se ureže duboko u vas i ostaje s vama do kraja života. To ostavlja veći uticaj nego sam događaj koji se dogodio te noći", izjavila je Šarliz.
Govoreći o noći kada je njen otac pijan ušao u kuću sa pištoljem, opisala je trenutak kada su ona i njena majka, u strahu i panici, pritisnule vrata sobe kako bi sprečile ulazak oca. Ta slika, naslonjene na vrata kako bi se zaštitile, ostala je živa u njenom sećanju kao simbol hrabrosti i preživljavanja.
„Majka i ja smo bile u spavaćoj sobi naslonjene na vrata, jer je on gurao vrata. Obe smo bile sa druge strane, naslonjene na njih kako bi sprečile njegov ulazak", izjavila je Šarliz.
Njena hrabrost da javno podeli ovu intimnu priču ne samo da osnažuje druge koji su možda prošli kroz slična iskustva, već ističe važnost razgovora o porodičnom nasilju i teškim situacijama koje se dešavaju iza zatvorenih vrata.
Njena sećanja su jasna, iako je u momentu nesreće bila mlađa.
„Vratio se korak unazad i pucao u vrata tri puta. Nijedan metak nas nije pogodio, što je pravo čudo. Ali u samoodbrani, ona je pucala u njega".
Šarliz kaže da je nasilje koje je osetila u porodici nešto o čemu razgovara s mnogo ljudi.
„Ne stidim se da govorim o tome, jer mislim da više treba da govorimo o ovim stvarima, kako bi shvatili da nismo sami u tome".
„Za mene će to uvek biti priča kako izgleda odrastati sa zavisnikom i kako to može da utiče na osobu".
Dobitnica Oskara je govorila i o tome kada je reditelj neprimereno dodirivao na audiciji koju je organizovao kod kuće.
Rekla je da je pre odlaska ona njemu uputila izvinjenje i da se zbog toga ljutila na sebe.
„Krivila sam sebe. Da nisam rekla prave reči i da mu nisam rekla da ode i da nisam uradila sve ono u šta svi verujemo da treba da se uradi u tim situacijama".
O seksualnom uznemiravanju je i film Bombshel, njen najnoviji film u kome igra TV voditeljku Megin Keli.
To je priča o ženi koja je radila za američku televizijsku mrežu Foks Njuz i koja je optužila tadašnjeg direktora Rodžera Ejlsa da je seksualno uznemiravao.
Glumica kaže da film govori o toj sivoj zoni seksualnog uznemiravanja i da se u tome pronašla.
„Nije to uvek fizička uvreda. Nije to uvek silovanje", kaže.
„Postoji i psihološka šteta koja se ženama svakodnevno nanosi tokom razgovora, dodirivanja ili pretnji da će izgubiti posao".
„To su stvari sa kojima sam se definitivno susretala", kaže Šarliz.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
