Ovaj tekst pišem kao majka dvoje dece koja je dva puta u životu izgubila strpljenje i udarila dete rukom po zadnjici. Dva puta i oba pamtim. Oba sam isplakala odmah nakon toga, svesna da je ono što sam uradila samo odraz moje nemoći. Da to nisam uradila zato što dete zaslužuje, već zato što JA ne umem bolje. Zato što sam JA pogrešila.
Komentari na vest da će se uvesti potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja su poraz ovog društva. Ti komentari ogolili su svu nemoć i neznanje, pa reći ću i lenjost roditelja koji svojom decom ne žele da se bave. Koji traže lakše rešenje, ono koje će ih brzo dovesti do poslušnog i poraženog deteta.
Da li je batinaški raj rezervisan samo za decu?
Kažu “batina je iz raja izašla”. Pitam – do kog uzrasta? Da li je batina iz raja izašla i kad muž zaboravi da zameni sijalicu ili kad žena presoli ručak? Ili je taj batinaški raj rezervisan samo za decu? Da li postoje odrasli ljudi koji nisu dobro vaspitani, treba li i njih tući? Ima li izgovora za udaranje žene? Ili su one samo svojim godinama zaslužile pravo da ne budu kažnjavani batinom, a deca – nisu?
Kažu “samo dečja prava, a gde su obaveze”. Pitam – jeste li ih učili obavezama ili vam je i za to potrebna batina? Jeste li im primerom pokazali kako se ne psuje, kako se poštuje sagovornik, kako se ispunjavaju sve obaveze na vreme? Jeste li im dali vremena da uče?
Kažu “generacije su tako vaspitavane, uz batinu, i mi smo, pa smo ispali ljudi”. Pitam – ko to kaže? To, da smo ispali ljudi? Znate li koja je zemlja najsrećnijih ljudi? Danska. Znate li da je u Danskoj UDARANJE dece zabranjeno već više od 20 godina? Da, znam ja da svi vi, pobornici batine, mislite da ste ispali odlično (još nisam srela onog ko to za sebe ne misli, bio on direktor uspešne firme ili lokalni pijanac). Imam novost za vas – ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto da smo svi (ili bar velika većina) ispali odlično. Ali, avaj. Nismo.
Kažu “treba praviti razliku između zlostavljanja i malo po guzi”. Pitam – gde je razlika? Tačno, gde? I, ako smatrate da će strah od batine naterati dete da sluša, onda to već nije malo po guzi. Ko se još toga boji, osim onog ko se boji da će biti ponižen. Ako to radite, imam opet novost za vas – vi ste već zlostavljač.
I da dodam, ako mislite da će dete vas tući jer niste vi njega, podsetiću vas da deca upijaju kao sunđeri i uče po modelu. Ono što radite deci, očekujte da deca rade svojoj deci. I, daleko bilo, vama.
Neverovatno je to koliko je roditelj daleko spreman da ode, da bi branio svoje pravo da udari dete. Zato što želi da ima izlaz. Lakši put do poslušnosti.
