KADA DECA TREBA DA IDU NA SPAVANJE?
Problem je u tome što je sve teže i teže staviti decu u krevet u pravo vreme. Ona se praktično nikada ne rastaju sa pametnim telefonima, tabletima i računarima, očarana beskrajnim svetom zabave. Treperenje ovih uređaja šalje signal mozgu da nije vreme za spavanje, a dete je i dalje budno, umesto da zaspi i dobije snagu za sledeći dan.
Naučna istraživanja jasno pokazuju da deca koja kasno zaspe postaju razdražljiva i anksiozna, teško se koncentrišu na nešto, imaju poteškoće sa učenjem i postaju nervozna.
To nije jedini razlog zašto je toliko važno da deca ide na spavanje na vreme. U detinjstvu, telo se brzo razvija. Ovo se odnosi ne samo na fizički, već i na psihološki rast. U prvim godinama života dete usvaja ogromnu količinu informacija i stiče nove veštine brzinom van domašaja odraslih. A to je posledica hormona rasta koji se stvara u telu 2-3 sata nakon što zaspi i deluje uglavnom noću.
Najbolje vreme za oslobađanje ovog hormona je ponoć. Stoga, ako dete krene u krevet kasnije od 21h, proizvodnja hormona se prekida u njegovom telu i smanjuje se vreme tokom kojeg hormon jednostavno nema vremena da izvrši svoju funkciju.
Ovo može dovesti do smanjenja fizičke aktivnosti deteta ili, obrnuto, do hiperaktivnosti, jer je psihološka stabilnost narušena. Takođe, kasno spavanje negativno utiče na razvoj detetove inteligencije. Stoga, rastući organizam mora da se odmara noću, a cela porodica mora to da čini zajedno sa detetom!
(Stil.kurir.rs/Zeleneučionica)
Spavanje je fiziološka potreba za bilo koju osobu. Za decu je san izuzetno koristan ali često cela porodica pati od lošeg sna dece.