Ovo je važno!

Kad NESTANE nečije DETE to je PROBLEM SVIH NAS: Evo šta da RADITE U TOJ SITUACIJI!

Svaki dan do nas stižu informacija o nestaloj deci i to su momenti kada svako od nas može i mora da pomogne, a evo i kako

Vaše dete & vi 19.02.2021. - 12:47h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Kad čujete da je nestalo nečije dete, dobro obratite pažnju na to kako izgleda, gde živi, ali zapišite i broj telefona na koji možete da se javite za više informacija.

 

Fondacija Tijana Jurić zalaže se za to da se u Srbiji usvoji Amber alert, tj. sistem upozoravanja, alarmiranja javnosti. To je u suštini hitno reagovanje u situacijama kada nečije dete nestane.

 

Mehanizmi ovog alarmiranja podrazumevaju skup informacija koje se hitno i istovremeno plasiraju kroz više kanala komunikacije (TV, radio, društvene mreže, LED bilborde, GPS navigacije, postere), kako bi celokupna javnost u vrlo kratkom roku bila obaveštena o nestanku deteta, njegovom izgledu i svim osobenostima.

 

Amber alert na vrlo transparentan način obaveštava javnost koje je dete nestalo, kada i gde je poslednji put viđeno, šta je na sebi imalo obučeno i kome treba da se obrate u slučaju da zapaze i prepoznaju dete.

 

Šta može da uradi svako od nas?

 

Ako u svom komšiluku vidite nepoznat automobil da "kruži", zapišite registracijske tablice ili fotografišite automobi.

 

Ako vidite da neko dete nevoljno ide sa starijom osobom, priđite i pitajte dete ko je ta osoba sa kojom ide?

 

Ne ignorišite detalje koji vam "bodu oči". Sve što primetite je bitno, samo pomislite da u takvoj situaciji može da se nađe vaše dete.

 

Ko je bila Amber prema kojoj je i pokrenut Amber alert

 

Amber Hagerman bila je tipična devetogodišnja devojčica. Sa roditeljima i mlađim bratom je živela u Arlingtonu, u Teksasu, volela je da vozi bicikl i bila je u timu izviđača. Uopšte, njen život ni po čemu se nije razlikovao od života miliona devojčica koje su devedesetih godina odrastale u Americi. A onda je jedno strašno zimsko popodne, sve to promenilo…

 

Bio je 13. januara 1996. godine. Kako bi iskoristili što više od sunačnog, zimskog dana Amber i njen petogodišnji brat Riki odvezli su se biciklama do parkinga ispred jedne napuštene prodavice. Neko je tu postavio rampe za bicikle i sva deca iz kraja tu su dolazila da se voze i igraju.

 

Nakon nekog vremena, Riki je rešio da ide kući i Amber je ostala sama. Samo nekoliko trenutaka kasnije, oteta je!

 

Penzionisani 78-godišnji automehaničar Džim Kevil bio je jedini svedok zločina. On je živeo nedaleko od parkinga i video je crni (ili plavi) pik-up kako staje i kako vozač grabi devojčicu i gura je u kamion. Amber je vrištala i otimala se, ali jednostavno nije bila dovoljno jaka.

 

Džimi je odmah pozvao policiju i ekipa je bila na licu mesta za nekoliko minuta.

 

Nestala devojčica

 

Džimi je otmičara opisao kao “belca ili hispano muškarca, starog od 25 do 40 godina, prosečne visine i građe”. Ovo nije mnogo pomoglo. Situacije da potpuni stranac otme dete bile su ekstremno retke i teške za rešavanje baš zbog toga što nije bilo mnogo dokaza od kojih može da se krene. Ipak, policija je detaljno počela da pretresa okolinu naročito tražeći crni (ili plavi) pik-up.

Više od 50 policajaca i federalnih agenata tražilo je Amber. U potragu se uključila i porodica, ali i komšije i prijatelji i uskoro je čitava zajednica očajnički tražila devojčicu.

 

Nažalost, ništa nije pomoglo…

 

Pet dana nakon otmice, slučajni prolaznik koji je šetao psa pronašao je telo devojčice u potoku koji je nadošao zbog oluje koja je besnela prethodne noći. Mesto je bilo udaljeno manje od 10 kilometara od parkinga sa kog je Amber oteta.

 

Bila je potpuno naga, osim jedne čarapice koja je ostala na nozi. Autopsija je pokazala da je otmičar držao Amber živu bar dva dana nakon kidnapovanja. Bila je pretučena i silovana pre nego što joj je prerezan vrat.

 

Policija u Arlingtonu zaključila je da je nabujala voda telo donela na mesto gde je pronađeno i da je nemoguče utvrditi gde je pre toga nalazilo. Ni forenzika nije bila od velike pomoći. Voda je sprala najveći deo dokaza sa tela i detektivi zapravo nisu imali odakle da krenu.

 

Telefon u stanici zvonio je s vremena na vreme i ljudi su delili određene informacije, ali na kraju - svi tragovi su se pokazali lažnim.

Sve do danas, slučaj otmice i ubistva Amber Hagerman ostao je nerešen.

 

Nesreća koja je promenila zakone

 

Vest o tragičnoj sudbini Amber Hagerman kao požar se proširila Amerikom. Na televiziji ju je videla i izvesna Dajen Simon iz Fort Vorta u Teksasu i priča ju je mnogo potresla. Iako nije poznavala ni Amber ni njenu porodicu, i sama je bila majka i duboko je saosećala sa roditeljima nesrećne devojčice.

Tako je i došla na ideju koja je na kraju promenila sve!

 

Dajen je otišla na lokalnu radio stanicu sa revolucionarnom zamisli. Ako mediji već izdaju upozorenja o nadolazećim olujama i vremenskim neprilikama, zašto ne bi javljali i o slučajevima otmice dece?

 

Da je lokalna zajednica odmah saznala da je Amber oteta možda bi neko video pik-up i dojavio policiji? Možda bi devojčica bila pronađena živa? Možda bi sve bilo drugačije?

 

I - ideja je zaživela!

 

Prvo su mediji u Teksasu započeli saradnju sa lokalnom policijom kako bi zajednički razvili sistem upozorenja u slučaju otmice dece. Tokom 1996. druge jurisdikcije širom države su počele da uspostavljaju slične sisteme za obaveštavanje javnosti i vremenom je osnovan američki nacionalni Amber alert program.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs