Deo modernog društva sve se češće okreće unutrašnjoj lepoti i propagira da fizički izgled nije merilo ljudske vrednosti. Reklame nam poručuju da volimo svoje telo, sebe same. Šta ako je pojedinac, međutim, toliko gojazan da je ugrozio svoje zdravlje? Treba li i on da bude srećan zbog toga kakav je, naročito ako je reč o detetu?
U Americi je nedavno spovedeno istraživanje, objavljeno u dnevnom listu "Ju-Es-Ej Tudej", pokazalo da veliki broj roditelja dece s prekomernom težinom poriče istinu o zdravstvenom stanju svojih mališana. Štaviše, rezultati istraživanja koje je sprovela Alisa Lundal, studentkinja postdiplomskih studija kliničke psihologije Univerziteta u Nebraski, govore da čak 51 procenat roditelja zavarava sebe da njihova deca nisu gojazna, kao i to da su dečaci i devojčice koji su bili izrazito krupni u vrtiću češće gojazni u osmom razredu osnovne škole, u poređenju sa svojim vršnjacima normalne težine.
"Roditelji koji ne shvataju ozbiljno gojaznost svoje dece ne preduzimaju ništa što bi podstaklo mališane da razviju zdrave navike, izgube suvišne kilograme i smanje rizik za razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti", objasnila je Lundalova.
U istraživanju koje je sprovela sa svojim kolegama, Alisa Lundal je pregledala informacije o zdravstvenom stanju i variranju u težini čak šesnaest hiljada mališana, uzrasta od dve do osamnaest godina. Između ostalog, utvrđeno je i da četrnaest odsto roditelja dece normalne težine smatra da su njihovi mališani pothranjeni, da roditelji dece stare između dve i pet godina ne primećuju gojaznost i da majke i očevi dečaka ređe smatraju svoje mališane gojaznima.
"Postoji verovanje da dečaci treba da budu veliki, jaki i mišićavi, zbog čega roditelji svoje sinove normalne težine ponekad smatraju premršavima", dodala je Lundalova.
