Pas je čovekov najbolji prijatelj. Uz to, kao i drugi ljubimci, on može da mu bude i lek. Istraživanja pokazuju da ljubimci pozitivno utiču na emocije i način na koji gledamo na svet.
Nekoliko minuta u društvu psa ili mačke dovoljno je da se osećamo manje nervozno i da se ublaže posledice stresa. Telo tada prolazi kroz fiziološke promene koje utiču na raspoloženje. Snižava se nivo kortizola, hormona koji se pojačano luči u stresnim situacijama, a povećava se proizvodnja serotonina, neurotrasmitera zbog kojeg se osećamo smireno i srećno. Takođe, maženje psa ili mačke pozitivno deluje na um.
Briga za ljubimca, hranjenje, šetnja i čišćenje skreću nam pažnju sa negativnih misli. Psi ili mačke nas izvode i iz izolacije kojoj smo skloni kad smo loše raspoloženi. Kakve god da smo volje, psa moramo da izvedemo u šetnju barem dva puta dnevno. U parku susrećemo druge vlasnike i komunikacija se razvije sama od sebe.
Ovo su još neke zanimljivosti u vezi sa psima:
- Prisutnost treniranih pasa u bolnicama ili domovima za stare i nemoćne pomaže ljudima da se osećaju manje nervozno, pokazalo je jedno istraživanje.
- Ljubimci mogu da vam pomognu da skrenete pažnju sa fizičkih problema. Posebnu korist možete da imate od životinja koje su trenirane da budu pažljive prema bolesnima.
- Dokazano je da su ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti mirniji i manje razdražljivi uz pse, a i oni koji se brinu o njima uz psa se osećaju rasterećeno.
- Vlasnici pasa fizički su aktivniji od ljudi koji ih nemaju. U SAD-u postoje časovi joge na kojima možeteda vežbate u društvu svoga psa. Ta joga se zove doga.
Pas će detetu da pomogne da se nauči odgovornosti i planiranju. Kako najbolji čovekov prijatelj zahteva red, i dete će se učiti redu, a potrošiće i mnogo energije igrajući se sa njim, pa će lakše da zaspi.
Vlasnici pasa imaju niži krvni pritisak i sporiji srčani ritam dok obavljaju mentalno stresne zadatke od ljudi koji nemaju ljubimce, pokazala su američka istraživanja. Oni lakše ostaju pribrani i imaju više samopouzdanja.
Umilno ponašanje kućnih ljubimaca “leči” i depresiju, pokazalo je istraživanje Univerziteta Teksas. Maženje i igra s njima pomaže ljudima da skrenu pažnju sa problema i da se posvete sebi i trenucima koji ih vesele i opuštaju.
Psi i mačke nisu jedini “lekoviti” kućni ljubimci. Papagaji, zamorci, pa i zečevi deluju na ljude smirujuće. Uz njih sporije dišemo i govorimo, a i naše ubrzane misli se usporavaju.
Čak i zlatne ribice mogu pozitivno da utiču na zdravlje, ali i na duhovnu ravnotežu. To je dokazalo istraživanje jednog američkog veterinarskog fakulteta koje je sprovedeno na obolelima od Alchajmerove bolesti. Pacijenti kojima je ručak poslužen ispred akvarijuma su više jeli i ređe odlazili od stola nego uobičajeno, što upućuje na to da je smirujuća atmosfera akvarijuma pozitivno uticala na njihovu koncentraciju.
I posmatranje slika mladunaca poboljšava koncentraciju i produktivnost. Gledanjem mačića i štenaca raste i naša sposobnost da uočimo detalje, pa u trenutku postajemo srećniji, otkrili su japanski naučnici sa Univerziteta Hirošima.
Zagrlite psa
Brojna istraživanja dokazala su lekovito dejstvo dodira. Grljenje preplavljuje telo oksitocinom, hormonom koji smanjuje posledice stresa, snižava krvni pritisak i usporava srčani ritam. Sve to se događa i kada zagrlimo mačku ili psa.
Ljubimci su velika odgovornost što podstiče mentalno zdravlje. Samopouzdanje raste kad preuzmemo zadatke i u rešavanju primenimo znanje. Kad uspemo, dokazujemo sebi da možemo da se brinemo i za sebe i za drugo biće.
Maca za srce
Oboleli od depresije skloniji su bolestima kardiovaskularnog sistema i srčanom udaru. Istraživanje pokazuje da ljudi koji imaju mačku imaju do čak 40 posto manje rizika da će da umru od srčanog udara.
Šetnja kao lek
Depresivnim ljudima je kretanje poput leka. Fizička aktivnost podstiče proizvodnju serotonina, neurotransmitera sreće koji im nedostaje. Ako imate psa, redovne šetnje su obaveza, a one pomažu u oporavku.
Važan je red
Ako vas pas ili mačka nateraju da ustanete iz kreveta, pokrenuće aktivnosti važne za izlečenje. Ljubimci zahtevaju red, a to doprinosi oporavku.
