Mnoga religijska verovanja o biljkama Slovena sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić. Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti. Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci. Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi "debeo" hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Breza je sinonim za postojbinu Slovena, ali i pokazatelj da li je okruženje zagađeno. Sloveni su od mladih grana breze pravili metle, a od kore baklje (lile) koje su paljene za Ivanjdan. Kora je korišćena i kao zaštita za cipele kad je dubok sneg. Breza, međutim, ne podnosi zagađen gradski vazduh i ukoliko se suši to nije dobro mesto za život.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a -medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
