Svekrva mi je tokom trudnoće zahtevala da abortiram, preteći da će me posuti kiselinom: Nakon što su videli rezultate DNK testa su uradili nezamislivo

Samo što je Maria Gračeva uspela da stane na noge i izdržava sebe i decu, njen suprug Igor je oteo devojčice. Od početka je njihova veza bila ispunjena pretnjama svekrve i svađama, a ni sama Marija ne zna zašto im je sve to opraštala. Sada kad se već 3 godine bori da vrati svoju decu se gorko kaje što se davno nije razvela.

Prvo venčanje se nije realizovalo

Tri godine Marija pokušava da vrati kući svoje ćerke, koje je otac odveo bez njenog znanja. Devojčice sada žive u seoskoj kući sa njim i svojom bakom, Ljudmilom, i, prema Marijinim rečima, njihovo zdravlje je ugroženo: učenice su stavljene na antidepresive.

„Prošla sam kroz skoro 50 sudskih postupaka da bih dokazala da je decu oteo njihov otac. I jesam. Imam presudu da Uljana i Dijana treba da žive sa mnom. Ali ne mogu da izvedem devojčice iz te kuće. Situacija je kritična“, kaže Marija. „Znate li kako je majci kojoj su deca oduzeta? To je pakao. Kada dete umre, znate da je to kraj. A onda shvatim da su deca oduzeta, i tlo se urušava pod mojim nogama.“

Marija je upoznala Igora P. 2012. godine. Ona je imala 23, a on 43 godine, i bio je samac. Radio je u advokaturi i dobro je zarađivao. Postepeno se njihovo poznanstvo razvilo u toplu vezu i rodila se porodica. I iako se par nikada nije venčao, to nije promenilo njihov odnos.

Razmišljali su o venčanju više puta. Čak su odredili datum — 14. februar 2013. — ali pre ceremonije, zazvonilo je prvo zvono za uzbunu, koje je Marija ignorisala.

„Mesec dana pre venčanja, njegova majka je pozvala i rekla da ga srce boli. Otišao je i nestao na nedelju dana, isključivši telefon! Poludela sam, dobila sam njegovu majku, a ona mi je rekla: 'Ostavi mog sina na miru!' Iako mi je ranije rekla da je konačno imao normalnu ženu, a pre toga je imao vulgarne“, deli Marija.

„Mnogo toga tada nisam razumela, ali sam pokušala da se ne svađam sa njegovom majkom. Ona je veoma komplikovana žena, zaglavljena u devedesetim, a ipak ima mnogo novca i uvek se hvalila svojim vezama sa Lužkovom.“

Svekrva je od početka pravila nered

Predvidljivo, venčanje je propalo, a ljubavnici su raskinuli. Ali osam meseci kasnije, Marijino srce je omekšalo, oprostila mu je i krenuli su dalje. Marija je 2017. godine rodila ćerku Uljanu. Do tada je njena svekrva marljivo pravila pakao od života para. Njihova odsustva od kuće postala su mesečna umesto nedeljnih, a Igor je nestajao na tri do pet meseci.

„Njegova majka bi ga zvala, on bi poludeo, odlazio na šest meseci i isključivao telefon. Onda bi me zvala i rekla: 'Ostavi mog sina na miru.' Ja sam se porodila, a ona bi nastavila: 'Niko te nije tražio da imaš ovo dete'“, seća se Marija.

„Čak i tokom trudnoće, stalno je zahtevala da abortiram, preteći da će me posuti kiselinom, govoreći: 'Iseći će me i poslati roditeljima.' Nakon što se rodila naša ćerka, insistirala je da Uljana nije Igorova, iako je pljunuta slika svog oca.“

Zatim je usledio DNK test da udovolji mojoj svekrvi i rezultat 100%, ali ni to nije pomoglo - moja baka nije promenila svoj stav. Onda je Igor ponovo nestao od kuće, ostavljajući Mariju i njenu ćerku u stanu moje svekrve. Upozorila ih je: Poslaću namirnice, zato sedite mirno i budite srećni što imate krov nad glavom.

Osvrćući se unazad, Marija priznaje: ne može da objasni zašto je tolerisala sve što se dogodilo, zašto nije raskinula sa Igorom i zašto ga je prihvatala svaki put kada bi nestajao. Ali prošlost se ne može poništiti. Tada je sledila primer svog muža i čak je rodila svoju drugu ćerku, Dijanu, 2017. godine.

Borila se za normalan život i ostala bez dece

U jednom trenutku, činilo se da se njihov porodični život poboljšao: Igor je prekinuo kontakt sa majkom, porodica se preselila u privatnu kuću van grada, a stigla je i dadilja. Idila je naglo prekinuta kada je glava porodice ponovo posetio majku i nestao. Njegova svekrva je izbacila snaju i njene unuke iz njihovog starog stana, lišivši ih sveg novca.

„Vratili smo se, a zidovi u hodniku bili su prekriveni grafitima na kojima je pisalo 'Vratite mi novac!'“, prepričava Marija. „Ispostavilo se da je legalni posao bio paravan; Igor je ili unovčavao novac ili je nekoga varao. Počeo je da ima problema, a onda je moja majka nekako sve to zataškala.“

Igor je propadao, okrećući se alkoholu, a Marija je shvatila da od sada može da se osloni samo na sebe. Radila je dva posla: u salonu lepote i kao dizajner enterijera, radeći renoviranja, štedeći svaki dinar da bi podigla hipoteku na svoju kuću.

„Nikada nisam okrenula svoje ćerke protiv njega, verovatno bez ikakvog razloga. Ponekad bi dolazio kod nas kući i fizički pomagao. Jednog dana sam dobila porudžbinu za 1,5 miliona dinara i bila sam tako srećna! To je ogromna količina novca za mene; nikada nisam videla ni 500.000 odjednom. Rekla sam mu da će dadilja ostati sa devojčicama, ali Igor je iznenada ponudio da ih čuva, iako se nismo videli osam meseci. Zamolio me je da mu platim taksi, gde je tada radio, i da mu dam novac za hranu. Ostavila sam im 35.000 dinara“, seća se Marija.

U naletu emocija, podelila je sa Igorom da će posle poslovnog putovanja ići na more u Soči sa svojim ćerkama; putovanje je već bilo rezervisano. Takođe je uštedela 1,5 miliona dinara za hipoteku – još malo i imaće svoj stan.

Ovo poslovno putovanje postalo je upravo ona linija koja je podelila događaje na pre i posle. Tokom putovanja, Marija je dobila poruku od svoje ćerke, a kada se vratila, brave na stanu su bile promenjene, a devojčice su nestale.

Na sudu vode prljavu taktiku

Deca su premeštena u seosku kuću njihove bake u Odincovskom okrugu, a 1,5 miliona dinara sakrivenih u knjigama nestalo je bez traga. Ali novac je u tom trenutku bio najmanja briga žene. Počeo je beskrajan niz tužbi. Igor je od nje tražio izdržavanje, a ona je podnela kontratužbu da se utvrdi mesto boravka dece sa njihovom majkom i da se od njihovog oca naplati izdržavanje.

„Mnogi ljudi mi kažu: 'Zašto nisi mogla odmah da pozoveš policiju i odvedeš devojčice?' Ali nije tako jednostavno. On je otac i nije lišen roditeljskog prava, što znači da ima isto toliko prava na devojčice koliko i ja“, objašnjava Marija.

Pošto su deca bila u seoskoj kući u Odincovskom okrugu Moskovske oblasti, a sudski postupak se vodio u Moskvi, gde je ona bila registrovana, slučaj se otegao. Prepiska između agencija trajala je mesecima, a ukupno godinama; čim bi se dobio jedan papir, bio bi potreban drugi. Ponekad se činilo lakšim odustati; advokati porodice su otvoreno govorili: „Odugnućemo proces da deca zaborave majku.“ I tako se ispostavilo; suđenja su se otegla tri godine.

„Odincovski starateljski organi su ga branili bez oklevanja, govoreći: 'Znate, deca idu u elitnu školu, ali možete li to sebi da priuštite? Možda ne bi trebalo da oduzmete svojoj deci tako dobar život?'“

„Otišla sam u školu, sastala se sa direktorom i ispostavilo se da su organi starateljstva odavno obavešteni da deca ne pohađaju privatnu školu. Ali organi starateljstva su sakrili ovu činjenicu od suda, predstavivši dokumenta koja pokazuju da je pohađaju. Dakle, sedam meseci su me skrivali i ponižavali, govoreći mi da ne mogu da priuštim finansijski da izdržavam svoje ćerke!“ objašnjava Marija.

Pored svih dokaza i presuda dece još nema

Takođe ima pitanja za sudiju koja je prva saslušala slučaj: nije se pojavila na ročištima skoro 20 puta, ročišta su odlagana mesecima i kao rezultat toga su izgubljene dve godine.

„Podneli smo gomilu žalbi, promenili su sudiju i konačno uspostavili proceduru za kontakt sa našim ćerkama. I opet sam provela šest meseci pokušavajući da se izvršenje preda sudskim izvršiteljima i da mi konačno dozvole da vidim svoje ćerke. Na sudu sam otkrila da je moj stan prisluškivan. Doneli su samo jedan snimak na kojem vičem na devojčice da idu u krevet, a sadržao je psovku! Ali sudija ga nije prihvatila u spise predmeta; zapravo, pitala je na kom je osnovu prisluškivanje zasnovano“, deli Marija.

Ona je sudu predstavila brojne dokaze koji dokazuju da su njene ćerke dobro živele sa njom: svedočanstva dadilje, tutora i komšija. Čak je dostavila i otpusno pismo iz bolnice koje dokazuje da je zdravlje Uljane i Dijane trenutno ugroženo. U klinici je majci predstavljen medicinski karton koji pokazuje da je Dijana bila prikovana za krevet tri meseca.

„Doktor je rekao da moja ćerka ne spava noću, da se guši i da je postala agresivna. Moja starija ćerka je takođe imala strašne glavobolje, pa su odlučili da ih leče antidepresivima. Predstavili smo sve ove dokumente sudu; oni su, naravno, to porekli, ali 19. maja 2025. godine odluka je doneta u moju korist. Igor se pojavio samo na poslednjem ročištu; bio je 100% siguran u svoju pobedu, ali moja svekrva se nikada nije pojavila. U novembru te godine, dobila sam žalbu“, kaže Marija.

Ona sada poseduje sudski nalog kojim se navodi da će deca živeti sa njom, a da je otac obavezan da preda ćerke njihovoj majci i da plaća trećinu svojih prihoda za njihovo izdržavanje.

Od 2. februara, žena pokušava da natera sudske izvršitelje da pokrenu postupak predaje dece, i poznata priča počinje iznova: papiri se prenose iz jednog odeljenja u drugo, dokumenti se prebacuju između sudskih izvršitelja iz Odincova i sudskih izvršitelja iz Krasnogorska.

„Veoma sam ogorčena ovom situacijom: dva meseca pokušavam da mi predaju decu i dobila sam slučaj! A sada još uvek plaćam advokata da natera sudskog izvršitelja da radi! On zakaže datum, ali na dan predaje sve otkazuje: ili nema psihologa, ili nema starateljstva. Imam snimak razgovora sa sudskim izvršiteljem gde on odbija da nas obavesti, govoreći: 'Neću, šta ako ne mogu, zauzet sam?'“, kaže Marija.

Posete deci su strogo kontrolisane

Kada je majka konačno uspela da obezbedi sastanak sa svojim ćerkama, psiholog nije bio tamo, ali su naoružani stražari bili postavljeni ispred kuće svekrve. Sudski službenik je ljubazno ćaskao sa svekrvom (žena ima audio snimak toga), dok su Uljana i Dijana sedele za stolom, oprezno gledajući majku.

„Odmah sam im rekla da ih volim, ali sam videla da su uplašene. Stalno su psovale baku. Ali ipak, razgovarale smo 40 minuta. Devojčice su rekle da uzimaju tablete jer se inače plaše da ću ih odvesti. Pitala sam zašto im je kosa tako kratka. Oduvek je bila duga, ispod zadnjice. Devojčice su odgovorile: 'Baka kaže da im od toga boli glava.'“

Drugi pokušaj premeštaja bio je zakazan za 17. jun. Marija je ponovo stigla, ovog puta sa psihologom, ne iz starateljstva, već sa očeve strane. Specijalista je pokušao da ubedi Mariju da „mora da pusti decu“, jer im „traumatizuje psihu“. Uprkos tome što ima pravno obavezujuću sudsku naredbu, Marija ne može da vrati svoje ćerke.

Kada ju je portal Woman.ru kontaktirao, Ljudmila je odgovorila da neće lično komentarisati, ali da je advokat porodice, Darija Šuškevič, spremna da iznese njen stav.

„Počnimo sa činjenicom da je Marija do sada dobila jedan slučaj za utvrđivanje mesta stanovanja devojčica kod nje. Ali sada postoji nova tužba za utvrđivanje mesta stanovanja devojčica kod njihovog oca. Takođe su u toku još dve tužbe: jedna za ograničavanje roditeljskog prava oca i kontratužba za ograničavanje roditeljskog prava majke. Suđenja su još uvek u toku, a najvažnije u ovoj priči je da niko nije oteo decu niti ih drži na silu; ne žele da se usele kod majke“, kaže advokat.

Otac tvrdi da ih je majka tukla

Godine 2023, primećuje aktivistkinja za ljudska prava, devojčice su završile u seoskoj kući ne zato što je njihova majka otišla na poslovno putovanje, već zato što je „majka otišla ko zna gde i nestala: ili zbog posla ili da vidi roditelje“.

Igor je uzeo svoje ćerke i preselio ih kod sebe. Devojčice su se ponašale čudno i uplašeno. Kada su se smirile, počele su da mi govore da je bilo nasilja u kući.

„Čak je postojao i policijski izveštaj povodom ovoga, i sprovedena je istraga. Deca su rekla da ih je majka tukla dok je otac bio odsutan i dovodila nepoznate muškarce u stan. Nakon toga, Igor je prvi podneo tužbu da se utvrdi mesto boravka dece kod njega, a ne kod Marije, kako je objavila na društvenim mrežama“, kaže advokatica, dodajući da je od 2023. godine, dok je sudski postupak trajao, majka posetila svoje ćerke samo jednom.

„Od maja do oktobra 2025. godine, dok odluka nije stupila na snagu, nije zvala niti pisala. A kada je apelacioni sud potvrdio odluku, Gračeva nije otišla kod sudskih izvršitelja već je odletela na odmor. Tek u februaru 2026. godine počela je da zahteva povratak svojih ćerki.“

Otac i baka imaju izveštaj psihologa koji je radio sa decom nakon selidbe (kao i u sudskom spisu), a u njemu se takođe navodi da je „majka tukla decu“. Stoga, sada kada se pokrenulo pitanje predaje dece, Dijana i Uljana su kategorično protiv selidbe. Sama Marija kaže da njene ćerke odbijaju da žive sa njom.

Advokat naziva priču o antidepresivima lažju i navodi nedoslednosti u činjenicama. Marija je sudu predstavila dokumenta koja pokazuju da su deca uzimala antidepresive 2024. godine. U lekarskim beleškama se navodi da je lečenje propisano „zbog činjenice da su pre godinu dana živeli u stresnoj situaciji koja je uključivala fizičko zlostavljanje“.

Odvešće decu na more kad ih dobije nazad

Darija naglašava da otac ne krije decu ni od službi za zaštitu dece ni od sudskih izvršitelja, već sama deca govore majci u lice da ne žele da komuniciraju sa njom i da je se plaše. To se ogleda u nekoliko izveštaja koje su pripremili različiti psiholozi.

„I 2026. godine, medicinska dokumentacija koju je sama Marija dostavila sudu ukazuje na to da deca više nemaju noćne more niti traumatska iskustva; nalaze se u remisiji. Ali ona to ne pominje na društvenim mrežama i nastavlja da širi priču da su zdrava deca pretvorena u mentalno zaostala. U međuvremenu, njena deca voze trotinete i rolere, a njihova majka je zauzeta promocijom sebe i prikupljanjem novca, ponekad za advokate, ponekad za preglede“, primetila je Darja Šuškevič.

- Imamo sva dokumenta, uključujući i medicinska, prema kojima deca trenutno ne primaju nikakav psihijatrijski tretman niti uzimaju antidepresive, suprotno tvrdnjama njihove majke.

Advokatica je napomenula da je protiv Marije Gračeve već podneta tužba za zaštitu njene časti i dostojanstva, a podneta je i izjava policiji kako bi se protiv nje pokrenula istraga zbog klevete.

Jedno je za sada jasno: prerano je da se stavi tačka na ovu priču, a sa svakom novom tužbom slučaj postaje sve komplikovaniji. Igorova porodica nema nameru da vrati Dijanu i Uljanu na mesto gde su „bile jadne“, a Marija je sigurna da su njene ćerke jadne tamo gde su sada.

„Čim pokupim decu, prvo što ću uraditi jeste da sklonim tablete. A onda ću ih odvesti na Maldive. Oduvek su sanjali o tome. A ako im otac ne dozvoli da odu, odvešću ih u lep hotel na našoj obali Crnog mora. Nastavićemo tamo gde smo stali, sa tim putovanjem na more. A oduvek smo želeli kuću, i ja je već gradim“, zaključila je Marija.