Tragedija podmornice „Titan“, koja je u junu 2023. godine potresla svet, i dalje izaziva veliku pažnju javnosti, ali za porodice nastradalih bol ne prolazi ni posle više godina. Gotovo tri godine kasnije, Kristin Davud prvi put je otvoreno govorila o gubitku supruga i sina, otkrivajući potresne detalje o nesreći, potrazi i životu nakon tragedije.
Njen suprug, biznismen Šahzada Davud (48), i njihov devetnaestogodišnji sin Suleman poginuli su 18. juna 2023. godine zajedno sa još trojicom putnika u podmornici kompanije OceanGate, tokom pokušaja zarona do olupine broda „Titanik“ u severnom Atlantiku, kod obale Njufaundlenda u Kanadi. Podmornica je implodirala tokom spuštanja, usmrtivši svih pet putnika, uključujući i izvršnog direktora kompanije, Stoktona Raša.
Na posmrtne ostatke čekala 9 meseci
Kristin Davud je otkrila da je porodica na posmrtne ostatke čekala čak devet meseci. Kako kaže, ono što su dobili teško je opisati kao tela. „Stiglo je u dve male kutije, poput kutija za cipele“, rekla je, objašnjavajući da je reč o ostacima koji su prikupljeni sa dna okeana i identifikovani DNK analizom. Mnogi delovi nisu mogli da budu razdvojeni, jer su bili pomešani, pa je odlučila da preuzme samo ono za šta je potvrđeno da pripada njenom mužu i sinu.
I dalje je u njenom domu Lego model Titanika
U njenom domu i dalje stoji veliki Lego model Titanika, koji je Suleman sastavio od više od 9.000 delova. Iako mnoge iznenadi što ga nije sklonila, Kristin kaže da to ne može da učini. Njen sin je bio fasciniran Titanikom još od detinjstva, a model predstavlja uspomenu na njegovu strast i trud.
Ekspedicija na „Titan“ prvobitno je bila porodična ideja. Kristin je još tokom pandemije naišla na ponudu za zaron i predložila da najpre probaju pliće ronjenje, ali je njen suprug bio odlučan da odmah ode na kompletnu ekspediciju. Iako je cena bila izuzetno visoka, porodica je verovala da je reč o bezbednom iskustvu, jer nisu mogli da pronađu slične nesreće u istoriji turističkih podmorskih zarona.
Mnogi tehnički problemi i rizici nisu im bili predočeni
U februaru 2023. godine upoznali su se sa Stoktonom Rašom, koji ih je uverio da je podmornica sigurna i da je već više puta uspešno stigla do Titanika. Međutim, kako se kasnije ispostavilo, mnogi tehnički problemi i rizici nisu im bili predočeni. Podmornica nije bila zvanično sertifikovana, niti je prošla standardne bezbednosne provere, a raniji problemi tokom zarona nisu bili javno istaknuti.
Na dan polaska, atmosfera je bila opuštena, čak i uz šale među putnicima. Suleman je planirao da ponese Rubikovu kocku kako bi pokušao da obori rekord u njenom slaganju na velikoj dubini. Međutim, nekoliko sati nakon početka zarona, podmornica je izgubila kontakt sa matičnim brodom. Iako je posada u početku tvrdila da nema razloga za brigu, ubrzo je postalo jasno da je situacija ozbiljna.
Kako su sati prolazili bez ikakvih vesti, pokrenuta je velika međunarodna potraga. Kristin opisuje taj trenutak kao osećaj neizbežne katastrofe, ali i pokušaj da ostane pribrana. Nadala se da je podmornica samo zaglavljena, iako je znala da su zalihe kiseonika ograničene.
Istina je potvrđena 22. juna, kada su spasioci pronašli ostatke podmornice na dnu okeana. Utvrđeno je da je došlo do trenutne implozije usled ogromnog pritiska, što znači da putnici nisu ni bili svesni šta se dogodilo. Upravo ta činjenica, kako kaže Kristin, donela joj je određenu utehu — saznanje da nisu patili.
Nakon tragedije, suočila se sa još jednim teškim zadatkom — povratkom kući bez svojih najbližih i pakovanjem njihovih stvari. Na kraju je ponela ranac svog sina, koji je postao simbol sećanja i bola, ali i veza koja i dalje postoji.
Tragedija „Titana“ ostaje opomena o granicama tehnologije i važnosti bezbednosti, ali pre svega priča o porodici koja pokušava da pronađe snagu da nastavi dalje.
