Mila je oduvek sanjala da bude tatina ćerka, da zajedno provode vreme, šetaju, igraju se i da je život prati toplina oceve ljubavi. Umesto toga, njeno detinjstvo obeležilo je odsustvo oca i iluzija koju joj je majka stvarala: razvod je predstavljen kao hitan odlazak tate na posao na Severnom polu.
Mala Mila je poverovala u ovu priču. Povremeno bi pitala majku:
„Mama, da li mu je hladno? Da li vidi bele medvede?“
Majka bi uvek pretvarala pitanja u igru, želeći da zaštiti ćerku od surove istine.
Razvod i odlazak oca – stvarna priča
U stvarnosti, odlazak njenog oca bio je dramatičan i sebičan:
„Marija! U teškoj finansijskoj situaciji ne mogu više da visim na tvojoj grbači. Zato predlažem razvod – ostajeće ti samo dvoja usta da hraniš, i to je mnogo jednostavnije!“
Majka je bila šokirana:
„Zašto ne možeš da nađeš posao i brineš o porodici kao normalan muž i otac?“
„Ne komplikuj! Sada je teško naći dobar posao. Nižepozicionirani posao ne mogu sebi da priuštim – to bi bilo ponižavajuće.“
Za Mariju je odlazak supruga bio traumatičan i ponižavajući, a odgovornost za porodicu pala je na njena mlada, ali snažna ramena.
Godine bez oca i borba majke
Otac, poznat kao „tata sa Severnog pola“, nije plaćao alimentaciju i izbegavao je kontakt s porodicom. Marija je godinama radila dva ili tri posla kako bi Mila odrastala pod zdravim okolnostima i kako bi se školovala.
Mila je odrasla zahvalna i marljiva, sa visokim ambicijama: upisala je fakultet, a kasnije i master studije. Ipak, finansijski izazovi i dalje su postojali, pa je odlučila da pokuša da pronađe oca.
Prvi kontakt s ocem – hladan šok
Kada je konačno stupila u kontakt sa svojim ocem, Mila je bila šokirana njegovim stavom:
„Sve što ti dam, učiniću ti medveđu uslugu. Ne želim da ti poklonim 'ribu', već da te naučim da sama 'ribariš'!“
Otac je bio nadmen i uveren da joj pruža dragocen savet, dok je u stvarnosti odbio svaku konkretnu pomoć, ostavljajući sve na majku i Milu.
Samostalnost i postignuća
Uz ogromnu upornost majke, Mila je uspela: dobila je stipendiju, završila školovanje i našla dobro plaćen posao, kao doktorka. Sa novom finansijskom nezavisnošću, zajedno sa majkom konačno su mogle da uživaju u stabilnosti – putovanjima, renoviranju stana i lepšoj odeći.
Povratak oca – neočekivana drskost
Dok su Mila i majka konačno mogle da dišu slobodno, otac se pojavio:
„Ćerko! Kako je lepo videti te. Oboleo sam, treba mi nega, mislio sam da me smestiš u svoj stan i da me lečiš. Dobio sam šećer i odsekli su mi nogu“.
Mila je bila iznenađena i ogorčena:
„Ko ste vi?“
„Tvoj tata! Došao sam da vidim stan koji si kupila.“
Njena reakcija bila je jasna: ne želi da ga vidi. Previše godina je čekala na njegovu odgovornost, a dobila samo drskost i aroganciju.
Sukob i stav Mile
Otac je nastavio:
„Sada si dužna da pomogneš svom tati.“
Mila je ostala pri svom:
„Vi ste nas napustili pre više od 20 godina. Ne želim da vas vidim i neću vam oprostiti što ste nas ostavili!“
Njena reakcija pokazuje zrelost, granice i nezavisnost – karakteristike koje je razvila tokom odrastanja bez oca.
Ceo dan Mila je bila napeta i besna. Nije mogla da poveruje da je otac zaista došao da živi kod nje, bez ijednog dinara pomoći, a sada uzima prava u svoje ruke.
Razmišljanja je prekinuo nepoznat telefonski poziv.
„Halo, da li je ovo Mila?“ – začuo se oštar ženski glas.
„Da, to sam ja. Ko ste?“ – odgovorila je, oprezna.
„Jesam ja, njegova žena! Mnoge godine je visio na mojoj grbači dok si ti rasla. Iz svojih para sam ti plaćala alimentaciju, a sada, kada je bolestan i star, ti ga odbijaš? Hoćeš li ti njega uzeti?“
Mila je bila zapanjena:
„Kakve alimentacije? O čemu vi govorite? Nikada ništa nisam dobila od njega.“
„Ne pravite se naivna! Idem i na sud!“ – glas žene je bio odlučan.
Mila je stegnula vilicu i rekla:
„Idite na sud, ali moraćete da dokažete da ste mi nešto plaćali. Ni dinara od njega nisam videla.“
Linija je prekinuta. Mila je uzela telefon i pozvala majku da razjasni situaciju.
Majčin smireni savet
„Ćerko, zdravo! Kako si?“ – počela je majka vedrim tonom.
„Dobro… Ali otac je danas dolazio. Došao je da živi kod mene, a onda mi je njegova žena pretila sudom zbog nekakvih alimentacija i rekao kako želi da ga ja lečim.“
Majka je duboko uzdahnula:
„Ne brini, to je očigledno manipulacija. On ti nikada ništa nije platio, ja sam se trudila sve ove godine.“
Mila je shvatila da ova drama neće nestati lako i odlučila je da sačeka kako će se stvari odvijati.
Sud i poslovni sukob
Prošao je mesec. Mila je živela kao na iglama, bojeći se da otac ne pronađe pravnu rupu i da upadne u njihov miran život.
Još jedan mesec kasnije, njen šef je zvao Milu u kancelariju. Kada je ušla, na stolu je videla nalaze koje je doneo njen otac.
„Mila, moramo razgovarati. Vaš otac je doneo sudsku odluku: vi ste obavezni finansijski izdržavati svog oca, i lečiti ga jer nema prihode i ne može raditi zbog bolesti i invaliditeta.“
Mila je bila u šoku:
„Zašto ste mene uopšte uključili?“
„Vaš otac je mislio da biste negodovali. Mislio sam da ste odgovorna osoba. Ali sada, zbog vašeg odbijanja pomoći, imam potpuno drugačiji stav o vašem karakteru.“
Mila je mirno objasnila:
„On me nije odgajao, nije plaćao ništa. Svoj fakultet i specijalizaciju sam platila uz pomoć majke.“
Glavni doktor je samo klimnuo:
„On je predvideo vaš odgovor. Ipak, ovo je nisko, prihvatati dobar posao i okretati leđa članu porodice. Vi ste položili zakletvu.“
Mila je izašla iz kancelarije sa osećajem kao da je izašla iz kanalizacije pune glista – takva podlost od oca nije mogla ni da zamisli.
Očev bezobrazluk
Otac je prošao pored nje i prezrivo bacio papir na pod:
„Trebala si me pustiti u stan, bilo bi manje problema.“
„Kako ti savest dopušta ovakvo ponašanje?“ – suze su same tekle Milinim obrazima.
„Ne brini, sve sam isplanirao. Vi ste dobro situirani: visoka plata, novi stan, a ja sam na ulici i bolestan sam.“
Mila se nasmejala kroz bes:
„Dakle, ti si godinama živeo kao parazit, a sada očekuješ da ja tebe izdržavam?“
Otac je prišao bliže:
„Ovo nije tvoje, ne mešaj se.“
„A gde su pare koje je tvoje žena navodno plaćala? Ili su išle na kocku, alkohol?“
„Nije tvoje da znaš.“
„Dovoljno! Nećeš živeti kod mene. Ako sud traži isplatu, ja ću platiti, ali ti ovde nemaš mesto. Lek će ti pružiti moje kolege i ja ću kad sam u smeni, nikome bolesnom ne bih leđa okrenula, ali ne želim da svojom bolešću manipulišeš nada mnom“ – rekla je Mila odlučno.
Otac je pokušao da se sažali:
„A kuda da idem? Ne mogu sam…“
„Kuda hoćeš! Dom za stare ili sam rešavaj. Ti si invalid, ali ruke su ti na mestu – dalje se sam nosiš.“
Sutradan otac je otišao, besan i nemoćan, dok je Mila stajala na vratima i osećala olakšanje. Više nikada nije videla čoveka koji ju je napustio pre 25 godina i pokušao da je kontroliše u zrelim godinama.
Ova situacija je učvrstila njenu nezavisnost, granice i snagu, ali i zahvalnost prema majci, koja je sve ove godine nosila teret porodice sama.
