Na popularnom sajtu ispovesti.com pojavila se potresna priča jedne mlade žene koja radi kao dadilja. U svojoj objavi opisala je neprijatnost koju je doživela kada je otkrila da je porodica za koju radi – tajno nadzire putem sigurnosnih kamera, a da je o tome prethodno nisu obavestili.
"Bilo mi je užasno neprijatno, nisam znala kako da reagujem"
Devojka, koja već nekoliko godina usklađuje posao dadilje sa studijama, ispričala je da se našla u veoma neprijatnoj situaciji:
"Radim kao dadilja već par godina, uz studije. Nedavno sam počela da čuvam dečaka od tri godine i primetila sam da u stanu imaju kamere o kojima mi nisu ništa rekli. Razumem roditelje – žele sigurnost i mir, ali mislim da nije u redu što su to sakrili. U ovom poslu poverenje je osnova, mora da postoji s obe strane. Posao mi je idealan zbog lokacije i smena, ali ne znam da li mogu svaki dan da trpim osećaj da me neko nadgleda iza leđa."
Njena objava izazvala je veliku raspravu, naročito među roditeljima koji angažuju dadilje, ali i među onima koji rade taj posao. Dok su jedni podržali devojku i rekli da je skriveni nadzor oblik nepoštovanja i narušavanja privatnosti, drugi su stali na stranu roditelja, tvrdeći da imaju pravo da zaštite svoju decu.
"Postavila sam kamere jer sam videla koliko ljudi mogu biti neodgovorni"
Jedna od majki uključila se u diskusiju i iznela svoje iskustvo, objašnjavajući zašto je i sama pribegla nadzoru:
"Angažovala sam dadilju i jasno joj rekla da moje dete ima jaku alergiju na kikiriki. Spremila sam ručak, samo je trebalo da ga nahrani. Umesto toga, bacila je ručak i dala mu smoki s kikirikijem! Kad sam je pozvala da pitam zašto, zbunila se i nije znala šta da kaže – nije ni slutila da imam kameru. Od tada ih uvek postavljam, a ponekad ni ne kažem da postoje. Ljudi ne shvataju koliko neko može biti nepažljiv ili čak nasilan prema deci, starima ili nemoćnima."
Večna dilema: sigurnost ili privatnost?
Ova ispovest otvorila je pitanje koje deli javnost – da li je u redu snimati treće lice bez njegovog znanja, čak i ako su motivi dobronamerni?
Dok jedni smatraju da roditelji imaju pravo da budu oprezni i da kamere pružaju sigurnost njihovoj deci, drugi ističu da je poverenje osnov svake saradnje i da skriveni nadzor narušava dostojanstvo i profesionalni odnos.
Šta vi mislite – da li je skriveni video-nadzor opravdan kada je u pitanju bezbednost deteta, ili ipak prelazi granicu privatnosti?
