Za Viktorijom Koneckajom porodica je tragala skoro devet godina. Iako je bila sprovedena opsežna istraga koja je uključivala preko 450 ljudi, o tinejdžerki nije bilo ni traga, ni glasa. Nadležni organi su potom smatrali da se devojčica slučajno utopila ili je sebi oduzela život. Ali se majka nije mirila sa tom činjenicom, iako je krivila sebe za ćerkin nestanak, duboko u njoj nešto joj je govorilo da je, ipak, živa. A njen instikt se ispostavio kao tačan! Policija je Viktoriju našla sasvim slučajno 2. juna 2025. godine u gradu Sestroreck, tada je klupko istine počeo da se odmotava...
Šta se krije iza ove filmske priče?
Tog 25. decembra 2016. godine, šesnaestogodišnja Viktorija je napustila dečju bolnicu u Sankt Peterburgu. Ostavila je novac i telefon na odeljenju, tako da su svi bili sigurni da će se uskoro vratiti. Međutim, od tog trenutka, niko više nije video devojčicu. Tek skoro 9 godina kasnije saznalo se šta se zaista dogodilo te zimske večeri.
Naime, Viktorijini roditelji su se razveli 2012. godine. Njena majka Olga započela je život sa novim mužem sa kojim je dobila sina, te se devojčica osećala sve više odbačena. Ni u školi nije bila društvena, izbegavala je drugare, ali je svoje obaveze odgovorno obavljala. Takođe, teško joj je padalo što se njen otac preselio u Tihvin.
Od sedme godine živela je sa bakom – nije želela da bude u istom stanu sa majkom, očuhom i mlađim bratom. Istovremeno, prema rečima njene majke Olge, odnosi između svih članova porodice bili su dobri.
„Nije pokazivala nikakvo negodovanje zbog toga što nismo zajedno. Svakako smo bile zajedno svakog dana, odgajala sam ćerku. Kada je htela da ide da živi sa bakom, rekla mi je: „Mama, razmisli sama o tome, kao odrasla osoba. Imam 15 godina, u jednosobnom smo stanu, brat mi je mali, moram da radim domaći. Već sam velika“, objasnila je Olga u emisiji „Čekaj me“.
Potom je 8. decembra 2016. godine Viktorija zadobila tešku povredu kolena tokom časa fizičkog vaspitanja i morala je da se obrati lekaru. Hospitalizovana je sa dijagnozom femurne ciste i zakazana joj je operacija. Devojčica nije želela da se podvrgne operaciji, jer se plašila da će posle toga ostati invalid. Njena majka je insistirala da je operacija neophodna. Tako je učenica iz sela Šugozero završila u dečjoj regionalnoj kliničkoj bolnici u Sankt Peterburgu.
Otišla po sok, pa nestala
Datum operacije je dva puta odložen. Uveče 25. decembra, Viktorija je odlučila da ode do prodavnice preko puta bolnice po sok. Oko 17 časova, prišla je svojoj cimerki i zamolila je da joj pozajmi jaknu. Pošto je napolju bilo hladno, dala joj je i svoje čizme. Tinejdžerka je obećala da će se uskoro vratiti, ali to se nije dogodilo. Ona je zaista bila u prodavnici, ali ne sama.
Bolničko osoblje je verovalo da će se sigurno vratiti, ali 3 sata nakon što je pacijentkinja nestala obavestili su policiju i majku.
Počeli su da proveravaju snimke sa nadzornih kamera. Jedna od njih je snimila Viktoriju u jakni i sa tabletom u rukama kako silazi niz centralno stepenište i neometano napušta zgradu. Niko nije znao gde, a što je najvažnije sa kim, je dalje otišla.
U jesen 2015. godine, Viktoriji je poklonjen tablet, na kojem je počela da provodi dosta vremena. Njena majka i baka su sumnjale da se devojčica dopisuje sa nekim na društvenim mrežama – ta osoba je, po njihovom mišljenju, umešana u njen nestanak. Nije bilo načina da se brzo proveri sa kim tačno Viktorija komunicira: 25. decembra je upravo obrisala svoju stranicu na društvenim mrežama. Učenica je ostavila telefon, novac i lične stvari na odeljenju.
Dok je istraga bila u toku, tetka nestale devojčice je ostavila zahtev na veb-sajtu emisije „Čekaj me“. Filmska ekipa je stigla u selo Šugozero i u Sankt Peterburgu, priča je objavljena 10. marta 2017. godine.
„Ćerko, ako me vidiš, javi mi se. Nema veze ako si uradila neku glupost, pričaćemo o svemu i rešiti, samo se javi. Čekam te, ćerko“, obratila mi se majka sa suzama u očima.
Ali godine su prolazile, a ćerka se nije pojavljivala.
Istražitelji su ispitali sve Viktorijine rođake, školske drugove i nastavnike, proverili njihovu prepisku. Tražili su je ne samo u Rusiji, već i u Estoniji i Finskoj, ispitali su više od 450 ljudi i sproveli brojne forenzičke analize. Organizovano je više od 15 potraga, a obim krivičnog predmeta, prema podacima 78.ru , bio je 24 toma. Sumnjali su, između ostalog, da se mogla udaviti u Nevi.
Nakon 8,5 godina, početkom juna 2025. godine, Viktorija je slučajno pronađena - snimljena je video-nadzorom u Sestrorecku. Dvadesetčetvorogodišnja žena je odvedena u Glavnu istražnu upravu Istražnog komiteta Rusije za Sankt Peterburg, gde je priznala da je pobegla iz bolnice svojom voljom.
Ispostavilo se da je Viktorija bila ljuta na svoju porodicu jer niko nije došao da joj čestita rođendan 21. decembra. Pored toga, nije joj se dopalo što je sva pažnja u kući bila usmerena na njenog mlađeg brata. Prema rečima same Viktorije, ona je oko mesec dana smišljala plan za bekstvo.
Gde je bila sve ovo vreme i šta je radila?
Njena dvadesetogodišnja drugarica, sa kojom je Viktorija prethodno bila hospitalizovana, pomogla joj je u tome. Tokom posete, donela je Viktoriji još jedan telefon, a zatim se dogovorila da se nađe sa njom van bolničkog kruga. Do svog 18. rođendana, Viktorija je živela sa svojom drugaricom u različitim iznajmljenim stanovima, a za život su zarađivale crtanjem.
Jednog dana, Viktorija je upoznala mladića u kafiću i ubrzo se uselila kod njega. Ubrzo je postala majka dve ćerkle, a oba puta se porađala kod kuće. Međutim, deca nisu imala nikakva dokumenta, nisu išla u vrtić, kod kuće ih je i lečila, kako bi izbegla mogućnost da bude pronađena.
Viktorija je zatim priznala da se trudila da ne izlazi napolje bez potrebe, kako je ne bi uhvatile kamere ili bilo ko. Nije koristila društvene mreže, nosila je odeću sa kapuljačom i šetala je uglavnom uveče.
Istakala je da su joj baka, mama i tetka mnogo nedostajali, a da sa majkom i dalje ne želi nikakav kontakt.
Nažalost, baki je prepuklo srce od tuge za unukom.
„Baka koja je odgajila svoju unuku dugo nije mogla da nađe mir. Viktorijin nestanak je ozbiljno narušio njeno zdravlje. Penzionerka je umrla, a da pre toga nije saznala šta se desilo sa njenom voljenom unukom“, rekla je njena komšinica sa MK.RU.
Olga krivi sebe za ono što se dogodilo, za sada je uspela da razgovara sa ćerkom samo telefonom.
