Marija Daprika iz Rusije godinu dana je radila kao vodič na Tajlandu kako bi utedela za stan u rodnoj zemlji. Te 2014. godine upravo na ovoj dalekoj destinaciji pronašla je, kako je mislila, i lubav svog života, fudbalera iz Afrike po imenu Nik. Kako je njihova priča išla u lepom pravcu, želela je da ga upozna sa svojima, na šta je on sa oduševljenjem pristao. Međutim, oua svega se krio nezamisliv plan. Naime, Nik je kupio ogroman kofer sa opravdanjem da mogu da stanu svi pokloni, a u poslednjem trenutku je odlučio da ne krene sa Marijom, već joj je rekao da će doći kasnije. Vrlo brzo je postalo jasno zašto je tako postupio.
Na aerodromu u Hošiminu sve se srušilo. U njenom prtljagu pronađeno je skoro tri kilograma narkotika. Njeni najbliži su uvereni da nije imala pojma o tome i da je droga pripadala Niku. Ali vijetnamske vlasti nisu imale strpljenja da dublje istražuju slučaj - Marija je uhapšena i suočila se sa najtežom mogućom kaznom.
Četiri godine njena porodica i advokati borili su se da joj spasu život. Na kraju su uspeli - smrtnu kaznu su joj preinačili u doživotnu robiju. Marija je skoro deset godina provela u vijetnamskom zatvoru, ali su njeni najbliži nastavili borbu za njenu ekstradiciju u Rusiju. Posle šest godina upornog zalaganja, u jesen 2024. godine Marija je prebačena u zatvor u Rostovskoj oblasti.
Precizira se da je žena doletela 8. avgusta 2024. godine iz Ho Ši Mina u Moskvu u pratnji konvoja Federalne kazneno-popravne službe Ruske Federacije.
„Prebacivanje Ruskinje na dalje izdržavanje kazne na teritoriju Rusije izvršeno je u okviru relevantnog bilateralnog sporazuma“, saopštio je tada Generalni konzulat Ruske Federacije.
Napominjalo se da je izručenje Marije Dapirke rezultat dugogodišnjeg mukotrpnog rada niza državnih organa na obe strane.
Za nju je to bio novi početak, ali ni malo lak. Nakon deset godina u toploj klimi, sada se suočava sa hladnim zimama. Iako Rostov nije najhladniji deo Rusije, Mariji je hladno, često se prehladi i razboli. Prošle jeseni porodica joj je poslala toplu odeću, ali i dalje nije dovoljno. Lekari joj daju terapiju, ali njen imunitet je oslabljen.
„Sada u sobi ima oko 20 devojaka, dok je u Vijetnamu bila smeštena sa samo tri cimerke. Cela grupa broji više od stotinu zatvorenica, pa se još navikava na gužvu. Ali trudi se da bude aktivna - učestvovala je u novogodišnjem takmičenju, recitovala pesme, peva", ispričala je njena majka ruskim medijima.
Marija sada radi u zatvoru - šije velike vreće i često ima noćne smene. Ipak, ne žali se. Posle deset godina u vijetnamskom zatvoru, gde je svaki dan jela samo pirinač, sada joj hrana deluje kao prava gozba.
„Daju nam supu, glavno jelo, kompot. Konačno sam se najela ruske hrane", rekla je majci.
Njena porodica joj pomaže koliko može. U zatvoru postoji onlajn prodavnica, pa joj naručuju mlečne proizvode, kobasice i slatkiše. Knjige su joj još jedna velika uteha - čitanje joj pomaže da pobegne od surove realnosti.
Njeni advokati sada rade na pripremi dokumentacije za mogući uslovni otpust. Porodica se nada da će Marija uskoro biti slobodna.
„Otkako se vratila u Rusiju, mnogo sam mirnija", zaključuje njena majka.
Stil / Žena / Alo
