Nasini astronauti suočiće se sa dugim procesom oporavka nakon što se budu spustili na Zemlju, posle devet meseci provedenih u svemiru.
Lekari su za "Dejli mejl" izjavili da Sunita Vilijams i Buč Vilmor neće moći da hodaju samostalno kada se ovog meseca vrate na Zemlju, zbog života u uslovima niske gravitacije.
Kada posada izađe iz kapsule Spejsiksa 19. ili 20. marta, biće odmah smeštena na nosila i prevezena na medicinske preglede.
Pulmolog i veteran američkog vazduhoplovstva, dr Vinaj Gupta, rekao je da bi astronautima moglo biti potrebno i do šest nedelja rehabilitacije kako bi povratili snagu, što uključuje vođene vežbe i poseban nutritivni plan.
Njihov rehabilitacioni program počeće istog dana kada se vrate na Zemlju, a prva faza će biti usmerena na hodanje, fleksibilnost i jačanje mišića.
Vilijams i Vilmor su tokom svoje produžene misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) bili izloženi ekstremnim nivoima svemirske radijacije.
Nasa navodi da su astronauti u samo jednoj nedelji boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici izloženi količini zračenja ekvivalentnoj jednogodišnjoj izloženosti na Zemlji. Ovo može povećati rizik od razvoja raka, oštećenja centralnog nervnog sistema, gubitka koštane mase i određenih kardiovaskularnih bolesti.
"Da sam njihov lekar, razmislio bih o proaktivnijoj strategiji za rano otkrivanje raka", rekao je dr Gupta. "Želimo da pristupimo ovom problemu drugačije, s obzirom na njihovu jedinstvenu istoriju izloženosti zračenju."
Vilijamsova i Vilmor su prvobitno trebali da provedu samo osam dana na stanici nakon lansiranja 5. juna, ali su tehnički problemi sa njihovim svemirskim brodom, naterali Nasu da odloži njihov povratak dok ne pronađu bezbedniji način za povratak.
Međutim, život tamo gore nosi sopstvene rizike.
Između niske gravitacije i visokog nivoa radijacije, dodatno na to i mentalni stres usled boravka u skučenom prostoru, ovo surovo okruženje ozbiljno utiče na ljudsko telo.
Kako bi ublažili efekte života u bestežinskom stanju, astronauti na stanici svakodnevno vežbaju najmanje dva sata.
Ali to i dalje nije dovoljno da spreči gubitak mišićne i koštane mase, navode lekari.
"Astronauti koji provode duži period u bestežinskom stanju gube mišićnu masu i gustinu kostiju", rekao je dr Džon Džekviš, biomedicinski inženjer.
"Ljudskom telu je potrebna Zemljina gravitacija, a bez nje mnogi procesi ne funkcionišu ispravno", rekao je doktor.
Astronauti mogu izgubiti i do 20 odsto mišićne mase za samo pet dana u niskoj gravitaciji, dok kosti koje nose težinu gube između jedan odsto i jedan i po odsto svoje gustine svakog meseca tokom četvoromesečne do šestomesečne misije na stanici, prema Nasinim podacima.
Istraživanja pokazuju da astronaut star između 30 i 50 godina, koji provede šest meseci u svemiru, gubi oko polovinu svoje snage.
Ovo ih ne samo fizički iscrpljuje po povratku na Zemlju, već ih čini i podložnijim prelomima kostiju i prevremenoj osteoporozi – bolesti koja slabi kosti kako ljudi stare.
Kako bi smanjili ove posledice, astronauti se pripremaju tako da budu u vrhunskoj fizičkoj kondiciji pre nego što krenu na misiju, a zatim nastavljaju sa vežbanjem tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Međutim, "realnost je da oni dobijaju samo delić fizičke aktivnosti koju mi uzimamo zdravo za gotovo, jednostavno hodajući u Zemljinoj gravitaciji", rekao je dr Gupta.
Niska gravitacija utiče i na njihovo kardiovaskularno zdravlje, jer se srce ne trudi da pumpa krv regularno, usled manjka gravitacije.
Kako bi povratili snagu i izdržljivost, Vilijamsova i Vilmor moraće da se pridržavaju intenzivnog rehabilitacionog programa po povratku na Zemlju. Nasini astronauti koji se vraćaju sa dugih misija na stanici prolaze kroz program od 45 dana rehabilitacije, koji se sastoji iz tri faze.
Nakon što u prvoj fazi povrate deo snage, fleksibilnosti i sposobnosti hodanja, u drugoj fazi dodaju proprioceptivne vežbe i kardiovaskularni trening. Proprioceptivne vežbe jačaju telo i poboljšavaju percepciju pokreta i položaja tela u prostoru.
Treća, najduža faza, fokusira se na vraćanje astronauta u optimalnu fizičku formu kroz funkcionalni trening.
Prema podacima Nase, većina astronauta povrati kondiciju na nivo pre misije nakon 45 dana. Međutim, nekima su potrebni meseci, čak i godine da se potpuno oporave, a istraživanja pokazuju da mnogi nikada ne povrate punu gustinu kostiju.
Vilijamsova i Vilmor mogli bi imati posebno težak proces rehabilitacije zbog svoje neuobičajeno duge misije. Dr Džekviš kaže da bi mogli povratiti gustinu kostiju uz pomoć osteogenog opterećenja, ali to neće biti lako.
Pored fizičkog oporavka, Vilijams i Vilmor možda će morati da rehabilituju i svoj um, smatra psihijatar dr Kerol Liberman.
Ona kaže da će astronauti morati da obrade intenzivne emocije koje su možda osećali tokom boravka na ISS-u, kao što su strah od smrti, frustracija ili razočaranje zbog neplaniranog produženja misije.
Iako su Vilijams i Vilmor više puta isticali da nisu bili "zarobljeni" ili "napušteni", dr Liberman smatra da to nije cela istina: "Sigurno će oboje osećati makar malo izdaje, ogorčenosti ili ljutnje – emocija koje su možda negirali ili svesno skrivali od svih na Zemlji."
NE PROPUSTITE
Romantičan svemir iz objektiva svemirskog broda
