Najmoćniji teleskop Nase uočio je nešto neočekivano, što bi moglo da promeni naše osnovne pretpostavke o svemiru.
Koristeći svemirski teleskop Džejms Veb (JWST), naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins precizno su izmerili udaljenosti između galaksija.
Ova posmatranja otkrivaju da se svemir širi brzinom koja je za osam do 12 procenata veća nego što predviđaju naše trenutno najbolje teorije.
To ukazuje na mogućnost postojanja nepoznate sile koja objašnjava zašto se svemir sada širi brže nego što je to bio slučaj pre milijardu godina.
Prvi put uočena teleskopom Habl 1998. godine, ova ubrzana ekspanzija se nekada smatrala mogućom posledicom greške u teleskopu. Međutim, koristeći dve godine posmatranja Džejms Veb teleskopom, istraživači su sada pokazali da Hablova zapanjujuća otkrića nisu bila greška, piše "Dejli mejl".
Prema glavnom autoru i dobitniku Nobelove nagrade, profesoru Adamu Risu, ovo ukazuje na to da naše razumevanje nastanka svemira može biti potpuno pogrešno.
On kaže: "To potvrđuje zbunjujuće otkriće teleskopa Habl, s kojim se borimo već deceniju - svemir se sada širi brže nego što naše najbolje teorije mogu objasniti."
Profesor Ris je prvobitno koristio teleskop Habl kako bi merio udaljenosti između različitih galaksija.
To je otkrilo da se širenje svemira ubrzava brzinom od 72,8 km u sekundi po megaparseku, što je udaljenost jednaka 3,26 miliona svetlosnih godina.
Ono što je ovo otkriće učinilo iznenađujućim jeste to što su uobičajene teorije o evoluciji svemira sugerisale da bi ta vrednost trebalo da iznosi samo 67-68 km/s/Mpc.
To je imalo šokantnu implikaciju da standardni kosmološki model možda propušta nešto od vitalnog značaja, što astronomi nazivaju "Hablovim naponom."
Više od 25 godina kasnije, profesor Ris je sada koristio najveći i najmoćniji teleskop Nase da dokaže kako njegovo Nobelom nagrađeno otkriće nije bila greška.
Koristeći JWST, Ris i njegovi koautori fokusirali su se na skup galaksija koje sadrže pulsirajuće zvezde poznate kao Kefejide.
Ove jedinstvene zvezde trepere brzinom koja je proporcionalna njihovoj svetlosti, što ih čini "zlatnim standardom" za merenje međuzvezdanih udaljenosti.
Koristeći dobro proučenu galaksiju NGC 4258 kao referentnu tačku, studija je obuhvatila trećinu originalnog uzorka galaksija koje je istraživao teleskop Habl.
Iako je uzorak bio manji, tim je uspeo da izmeri udaljenosti četiri puta preciznije nego u prethodnoj studiji.
Pored Kefejida, istraživači su takođe merili ugljenično bogate zvezde i najsjajnije crvene superdžinove u istim galaksijama.
To im je omogućilo dodatnu proveru rezultata i apsolutnu sigurnost u tačnost merenja.
Ova nova merenja pokazala su da se galaksije udaljavaju jedna od druge brzinom od 72,6 km/s/Mpc - gotovo identično Hablovim merenjima istih galaksija.
Profesor Ris kaže: "Razlika između posmatrane stope širenja svemira i predviđanja standardnog modela sugeriše da naše razumevanje svemira može biti nepotpuno."
"Sada, kada dva vodeća Nasina teleskopa potvrđuju međusobna otkrića, moramo ozbiljno shvatiti ovaj problem "Hablovog napona"- to je izazov, ali i neverovatna prilika da naučimo više o našem svemiru."
Ovo ukazuje na to da možda propuštamo nešto od vitalnog značaja u vezi sa nastankom svemira.
Sijang Li, doktorant sa Univerziteta Džons Hopkins i koautor studije, kaže: "Rezultati teleskopa Veb mogu se protumačiti kao potreba za revizijom našeg modela svemira, iako je trenutno vrlo teško precizirati šta tačno nedostaje."
Međutim, ništa što su naučnici mogli da primete ne objašnjava zašto bi univerzum trebalo da se ubrzava tako velikom brzinom.
U budućnosti, profesor Ris kaže da će naučnicima biti potrebno više zapažanja da bi bolje razumeli ovaj vitalni trag.
U nastavku pogledajte snimke naše planete:
Bonus video: