Džonatan Viler iz Velike Britanije želeo je da izgradi nov život na drugom kraju sveta i sa 32 godine odlučio je da proda svoj motocikl da bi kupio avionsku kartu. Međutim, sudbina je umešala prste i prošlo je više od 2 decenija nakon što je on zakoračio na rodno tlo. Samo jedan pogrešan potez odveo ga je pravo u ćeliju jednog od najpoznatijih i najzloslutnijih zatvora Tajlanda. Prvobitno je trebalo da služi kaznu dugu čak 50 godina, ali je spletom srećnih okolnosti dobio pomilovanje i pušten je nakon 18.
Bio je radnik na uklanjanju azbesta u Holburiju u Hempširu i prvobitno je odlučio da poseti ovu popularnu turističku destinaciju na mesec dana. Tamo se brzo zaljubio u tajlandski boks, a dobio je i ideju da otvari restoran i bokserski kamp u planinama na jugu zemlje.
NE PROPUSTITE
U očajničkom pokušaju da što pre ostvari svoj san, neoprezno je pristao da prošvercuje skoro dva kilograma heroina iz Bangkoka u Tajvan - vrednost droge tada je bila procenjena na preko milion evra. Za taj posao ponuđeno mu je 12.000 evra, što bi mu omogućilo da započne svoj posao.
Ipak, na njegovu nesreću, sve je krenulo po zlu. Nije ni prošao bezbednosnu kontrolu na aerodromu i odmah je uhapšen! Završio je u paklu tajlandskih zatvora, kao što su ozloglašeni Klong Prem i Bang Kvang, poznatiji kao Veliki tigar, i to narednih 18 godina.
U svojoj novoj knjizi "Kavez tigra: 18 godina u tajlandskom zatvoru", 64-godišnji Viler detaljno je opisao svoja traumatična iskustva. On priča o prizorima gde zatvorenici napadaju jedni druge mačetama, o ilegalnim koridorskim kockarnicama (u kojima je ulog nekad bio i život), koje su vodili čuvari, pa čak i o četvorogodišnjoj vezi sa jednom učiteljicom dok je bio u zatvoru.
Tokom boravka u zatvoru, trenirao je i učio bokserskim veštinama druge zatvorenike. Kaže da mu je to pomoglo da ostane mentalno i fizički zdrav tokom onoga, što je po sopstvenom priznanju, delovalo kao beskrajna kazna.
Džonatan se konačno vratio u Veliku Britaniju 2012. godine, nakon što je odslužio 18 godina od svoje prvobitne kazne od 50 godina. Amnestija povodom 80. rođendana kraljice Tajlanda omogućila mu je prevremeno oslobađanje.
Po povratku, za medije je ispričao svoje jezivo iskustvo života u zavtorima.
"Stigli smo na aerodrom motorom i video sam mnogo policijskih vozila u koloni. Rekao sam: "Mnogo ih je", ali su mi rekli da je to normalno. Međutim, nije bilo. Policija je znala da dolazim. Nisam ni stigao do rendgena kada su me presreli policajci u civilu", započeo je priču za Dejli Mejl".
Kako je odmah priznao krivicu, kazna mu je smanjena na 50 godina. Da to nije učinio, mogao je da se suoči s smrtnom kaznom, što je tada podrazumevalo streljanje u leđa.
"U Klong Premu smo bili 'naslagani' u ćelijama. Prva soba u kojoj sam bio imala je krevete pune stenica i bilo nas je toliko da nisam mogao da legnem. Na kraju nas je bilo oko 40 u sobi od 12 kvadratnih metara", sećao se.
U Bang Kvangu, poznatom kao "Veliki Tigar", bio je smešten s teškim osuđenicima, gde se zatvorska uprava često bavila ilegalnim aktivnostima, uključujući trgovinu drogom.
"Morate imati najmanje 33 godine i četiri meseca 'iskustva' u zatvoru da biste bili tamo odvedeni. Zato ga zovu Veliki tigar. Jede žive ljude. To je iscrpljujuće, mnogo ljudi tamo umire. I zatvorska hrana je bila užasna - pirinač pun kamenčića. Bez novca bih teško preživeo", prepričavao je užasne godine provedene u zatvoru.
Prisetio se nasilnih scena u zatvoru.
"Video sam kako čuvari skoro na smrt prebijaju zatvorenika. Jedan od zatvorenika je čak umro od srčanog udara zbog šoka nakon što je to video. Drugi zatvorenik je ubijen jer nije platio kockarski dug", otkrio je.
Boks mu je davao osećaj vrednosti i pomagao mu je da izdrži sve te neizvesne i duge godine u zatvorima.
"Najgori trenuci bili su kada bih završio u samici. Jednom sam bio tamo četiri i po meseca. Tada sam gotovo izgubio razum. Onda sam odlučio da sačekam stražara da dođe u svom najboljem uniformi, i bacio sam na njega činiju prljave vode kojom sam prao zadnjicu", ispričao je, pa dodao da je to uradio kako bi pomislili da je lud i poslali ga u bolnicu.
"Jedini način da izađem bio je bolnica. Pomislili su da sam poludeo i odveli su me u zatvorsku bolnicu na nekoliko nedelja. Bolničke sobe su bile prostrane i pružale su predah od haosa u ćelijama. Zatvorenici su koristili svaku priliku da obezbede sebi krevet u bolnici", rekao je.
Viler se nakon izlaska iz zatvora ponovo povezao sa svojom porodicom, ali kaže da se njegova ćerka udaljila od njega. Iako se kaje zbog svoje prošlosti, sada pokušava da pronađe mir.
Stil / Žena / Dejli Mejl
NE PROPUSTITE
Bonus video: Koji mentalni poremećaj od čoveka stvori monstruma?
