Ivana Olujić bila je jedna od najtraženijih pevačica devedesetih godina, mnogi su joj predviđali velike hitove i i još veće koncerte, a umesto toga završila je iza rešetaka spletom čudnih okolnosti. Posle mučnog suđenja suočila se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima - od šloga, karcinoma, do operacije žučne kese. Nakon svih preživljenih trauma, više se nije vraćala na scenu.
- Ja sam radila u Nemačkoj turneju Dragane Mirković, kada je ona bila na vrhuncu. Pevala sam i sa Tomom Zdravkovićem, Tozovcem, Šabanom Šaulićem. Toma je bio jako fin, ali tužan čovek, delovao mi je jako nesrećno. Tozovac je bio jedan poem sa velikom širinom, interesantan, harizmatičan. A Šaban je bio zvezda, tako se i držao. Svi su oni bili zvezde. Žao mi je što se ne čujem s Draganom, nemam njen kontakt. Ona je izuzetna osoba, sigurna sam da bi se obradovala kad bi joj se javila. Ja sam novosadska pevačica, prva sam uvela turbo folk u grad. Nikad nisam bila preoterećena estradom. I nisam deo nje - priča Ivana za "Kurir", otkrivajući čime se sada bavi:
- Ja sam odlučila da više ne pevam, do te mere sam bila psihički uništena nakon svih nedaća u svom životu. Utehu sam našla u svom obrazovanjuSada sam menadžer za odnose s javnošću. Napisala sam diplomski rad komuciranje u uslovima izolacije u Centralnom zatvoru. Inače sam predsenik Udruženja slikara LIKUM. Kada se zaželim muzike, snimim neku pesmu, poput pesme "Vuk", koju sam otpevala na tri jezika, srpskom, ruskom i engleskom.
Bila je optužena za organizovani kriminal, da bi na kraju bila pravosnažno oslobođena optužbi.
- Ja sam bila u istrazi u pritvoru, zabranjen mi je bio kontakt sa svima osim sa onima s kojima sam bila u ćeliji. To je najvažnije u pritvoru s kim te stave u sobu. Bila sam sa ženom koja je osumnjičena za ratne zločine. To je bilo jako traumatično iskustvo. Njoj su doktori ustanovili akutnu psihozu. Držali su je u specijalnoj bolnici u okviru zatvora. Nisam mogla spavati mirno. Žene su dosta drugačije nego muškarci. Mi koji smo odgovarali za dela iz privrede, koji smo bili na Specijalnom sudu, to je više fensi priča.. Pored nje u pritvoru sam bila i s profesorkom iz Indeks afere, pomoćnicom ministra. Tu nije bilo nekih fizičkih obračuna. Bili smo jako često u medijima, pa smo s te strane imali privilegiju. Mediji su nas čuvali - rekla je Ivana nedavno u intervjuu za "Kurir" (kompletan intervju možete pročitati ovde) i dodala:
- Udarila sam jednom prilikom prst na nozi i odmah sam davala izjavu da me niko nije napao, jako se vodilo računa. S te strane nisam imala problem. Problem je bila ta zatvorenost i kad čoveku onemogućiš slobodu to ostavlja posledice zauvek. Od 2007. godine do 2008. sam bila u pritvoru. Ja i dan-danas imam osećaj kao da je to bilo juče. Ceo život znaš da nisi slobodan, da si samo jedno zrno u pesku i da možeš nastradati jako lako - smatra nekada čuvena pevačica.
U pritvoru je sretala razne ljude.
- U ćeliji do mene je bio Tojagić, čovek koji je osuđen zbog pokušaja ubista Zorana Đinđića. Bio je jako korektan. Predstavila sam mu se i pitala sam ga ima li me u nekim novinama. On mi je rekao lepo izgledaš, ima te u svim novinama. Videla sam ga samo jednom, kad su me odvodili, onda sam bacila pogled, on se zakačio za rešetku. On je negirao da ima veze sa zločinom, mada i nisam nešto puno ulazila u tu temu. Imala sam prilike da sretnem Legiju i Zvezdana, ali sa njima su bili strogo zabranjeni kontakti. Svačega je bilo u pritvoru. Ljudi sa margine, ljudi koji slome izlog da prežive zimu…- otkriva.
Kaje se jedino što nije iskoristila sve šanse koje joj je život pružao, a bilo ih je mnogo.
- Napravila sam jako puno grešaka, ali se ne kajem. Nisam iskoristila sve šanse koje su mi ponuđene. Na primer moja pesma "Pusti me" je bila druga pesma na listama iza Cecinog "Beograda" 1997. Ja sam mogla da napravim mnogo ozbiljnu karijeru, ali jednostavno gušilo me je to sve. Sebe zaista nisam doživljala kao deo estrade. Moj život je do te mere bio dinamičan, bez obzira na sve teške trenutke, da ga ne bih menjala ni sa kim. Ja sam srela dosta svojih kolega koji su jako popularni, puni para, ali užasno nesrećni. Ja sam gradila karijeru, dok me je to zanimalo. Ističe da Cecu nije imala prilike da upozna, iako su u isto vreme imale velike hitove.
- Ja nju nikad nisam upoznala, upoznala sam Arkana 1997. godine. On je bio sklon pevačicama i pre nje. Ne bih iznosila te detalje. Zvala sam ga jednom da pomogne slepoj devojčici i on joj je pomogao. Uslovno rečeno, malo smo se družili, ništa preblisko. Meni je on bio fascinantna figura kao miuškarac, ali je nosio mrak u sebi. Ja sam to osećala i nisam želela da budem preblizu.
Sve što je proživela ostavilo je velike posledice na njeno zdravlje.
- Operisala sam žučnu kesu, sada sam dobro. Posle pritvora me napalo sve, od depresije do svega i svačega. Ja sam nakon izlaska iz pritvora dobila šlog, ali tranzitni, nisam imala posledice. To nije sve što me je zadesilo. Na kraju suđenja sam dobila rak, ali mi je otkriven u ranoj fazi, tako da sam s te strane imala sreće. Žučna kesa mi je pukla u Urgentnom centru. I tad sam imala sreće, lekari su odmah reagovali. Ja sam dobar čovek, zato me i Bog čuva - zaključila je.
