Svetlana Ceca Ražnatović decenijama je već jedna od najvećih zvezda u regionu ili šire, ali pre dve decenije život joj se pretvorio u agoniju. Naime, poznata pevačica bila je uhapšena tokom akcije "Sablja" 2003. godine, te iako neradno priča o tom vremenu, priznaje da se vrlo teško izborila sa svim traumama.
Vlasnica kultnih hitova je provela u Centralnom zatvoru u Beogradu skoro četiri meseca, nakon čega je puštena na slobodu, a da protiv nje nije podignuta nijedna optužnica.
Najbitnije od svega joj je bilo da zaštiti decu od svega.
- Moji roditelji su uspeli da ih sačuvaju da ne slušaju laži o meni. Tasa i Veljko su godinama verovali da sam tih 121 dan bila na turneji po Americi", rekla je Ceca, a o tome šta je proživljavala u ćeliji veoma retko priča, trudeći se da sve ružno ostavi u prošlosti.
- Bilo je strašno, nisam mogla oka da sklopim, samo sam plakala. Trideset dana sam bila u samici, bez prava na posete, kantinu, advokate i sunce. Društvo su mi pravile bubašvabe. U ćeliji su bili krevet, stočić i klupica, a zidovi su bili ispisani stihovima iz mojih pesama. Sećam se da sam, kad sma to videla, pomislila: 'Bože, kakva ironija'! Posle mesec dana sam dobila cimerku, pa sam imala s kim da pričam i plačem - ispričala je svojevremeno.
Jedina stvar koju je Ceca tražila u zatovru
Petnaest godina kasnije, Ceca je prvi put progovorila o ne tako lepom periodu njenog života, a jedan detalj koji je otkrila tada je mnoge iznenadio.
Dok je ona provodila dane u pritvoru, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić obišao je Centralni zatvor, pa i pevačicu.
- On je obliazio tada Centralni zatvor i tako je došao i do mene. Pitao me je onako ljudski: "Ceco, da li ja za vas mogu nešto da učinim?" Rekla sam: "Da, naravno! Treba mi pinceta za sređivanje obrva, ne daju mi" - otkrila je Ceca i dodala da je Rasim ostao šokiran njenom skromnošću.
- Što se tiče tog čoveka, mogu da kažem samo najlepše. Izuzetno veliki gospodin i za njega imam samo reči hvale - rekla je Ražnatovićeva za TV Novi Pazar.
Kako su izgledali prvi dani iza rešetaka?
Odmah po izlasku uz zatvora dala je intervju za "Svet" i tom prilikom otkrila šta je sve doživela tokom četiri meseca.
- Strašno! Prvih pet dana provela sam u MUP-u "29. novembar". To je za mene bio veliki šok i za to vreme smršala sam već 5-6 kilograma. Bilo mi je strašno što sam odvojena od dece, a nisam smela ni da pomislim šta sve moja porodica preživljava. S druge strane, bilo mi je važno i kako će mediji prezentovati moje hapšenje - istakla je tada za "Svet" i dodala:
- Prva dva meseca pritvora nisam imala pravo da čitam novine, pa nisam mogla ni da znam šta se sve piše o meni, na svu sreću. Kada sam počela da dobijam domaću štampu, mnogi mediji su uveliko promenili "ploču", pa sam izbegla šok koji bih doživela da sam čitala sve te gadosti. Kako sam kasnije saznala, čula i videla, bilo mi je sasvim jasno da su me, po lišavanju slobode, mediji satanizovali!
Istakla je da su 2000, kada joj je ubijen suprug, kao i 2003. u kojoj je i sama prošla kroz golgotu, dve najteže godine u životu.
- Definitivno, dvehiljadita godina, kao i ova koja je već na izmaku, dve su najteže godine u mom životu. Verujte mi da na trenutke ne smem čak ni da se setim kroz šta sam sve prošla. Ništa od toga nisam očekivala. Dolazak policije u moju kuću bio je veliko iznenađenje za mene. Rečeno mi je da moram na pola sata u policijsku stanicu da bih dala izjavu o trofejnom oružiju mog pokojnog supruga. Međutim, četiri meseca se nisam vratila kući.
Posebno je podvukla da nije imala nikakve privilegije.
Ne! Četiri meseca provela sam u ćeliji dva sa dva metra u nehumanim uslovima. Od kada sam uhapšena, pa do sredine maja, promrzla sam u ćeliji, kosti su mi se smrzle! Trideset dana provela sam u samici i nisam imala nikakav kontakt sa bilo kim, pa čak ni sa advokatima. Kasnije sam u ćeliji imala jednu, odnosno dve cimerke. Međutim, što se tiče osoblja koje tamo radi, mogu samo da im se zahvalim zbog izuzetno korektnog odnosa. O upravniku zatvora takođe mogu da kažem sve najbolje. Kada se čovek nađe sa one strane rešetaka, tek onda shvati koliko znači osmeh i topla ljudska reč.
Nemoćna i zbog ogromne tuge, počela je da štrajkuje glađu kada je saznala da je i njena sestra Lidija uhapšena.
Onog momenta kada sam saznala da mene i moju sestru Lidiju deli jedna zatvorska soba, odlučila sam da to učinim. Štrajkovala sam glađu zbog nepravde koju doživljava moja porodica, moja sestra koja je ni kriva ni dužna u zatvoru, pa i zbog svega što sam ja prošla. Nije mi bio cilj da tim štrajkom glađu izdejstvujem nešto u sopstvenu korist. Nisam kukala ni dok sam dva meseca pre toga sama bila u zatvoru. To je bio znak moje tuge zbog hapšenja moje sestre! Deset dana sam štrajkovala glađu.
Otac nije mogao da sadrži suze kada joj je došao u posetu.
Posećivali su me članovi moje porodice i moj kum Pelević. Posete nisu bile česte jer je su sudije morale da ih odobre. Susreti su bili vremenski ograničeni i bili smo razdvojeni staklenom pregradom. Kratko vreme, a pri tom toliko emocija i problema, da je zaista teško bilo uspostaviti normalnu komunikaciju. Recimo, moj otac je bio toliko potresen kada me je video, da je ceo susret preplakao.
Kako je podvukla, najteži dan u zatovru je joj je bio Anastasijin rođendan.
Niko ne može da zamisli koliko me je bolelo to što nisam mogla da prisustvujem Anastasijinom rođendanu. Ona je svoj peti rođendan dočekala, a da uz sebe nije imala ni oca ni majku, pa čak ni tetku, dakle, nikoga od ljudi za koje je najviše vezana. Trebalo mi je mnogo snage da tog dana ne plačem jer sam to obećala sebi. Svaka majka će me razumeti kada kažem da mi je to bio najteži dan u zatvoru! Zamislite samo to da nisam mogla ni da čujem ni da vidim svoju kćerkicu na njen rođendan. Užasno sećanje - zaključila je Ceca za "Svet".
NE PROPUSTITE
Ceca Ražnatović oduševila publiku: “Vi ste dokaz ljubavi!”
