Raka Marić postao je neprikosnoveno ime na estradi zahvaljujući svojim impresivnim menadžerskim sposobnostim. Imao je vizije i dar da prepozna zvezdu u potpuno nepoznatom čoveku. Stvorio je "Bijelo dugme", vinuo je Cecu u oblake, doveo je Stonse, beskrajna je lista njegovih uspeha. Krojio je estradu na našim prostorima, a svako ko bi želeo da se za njegovo ime čuje, pokucao bi na Rakina vrata.
Postao je poznat tokom 1980-ih godina, kada je počeo da sarađuje s nekim od najpoznatijih muzičara i bendova tog vremena, a mnoge od njih je i sam doveo do trona na estradi. Njegova poslovna veština i talenat za prepoznavanje uspeha doveli su do toga da stvori najveće zvezde u regionu.
Bio je jedan od prvih ljudi sa ovih prostora koji je organizovao velike muzičke događaje i koncerte. Njegov rad nije bio ograničen samo na Srbiju, već je sarađivao i sa međunarodnim izvođačima i organizovao događaje širom bivše Jugoslavije i Evrope. Jedan od ključnih trenutaka njegove karijere bio je rad na velikim koncertima na stadionima, koji su privlačili desetine hiljada ljudi.
Raka Marić je osoba čiji se uticaj u muzičkoj industriji oseća decenijama. Kroz svoj rad, ne samo da je oblikovao karijere brojnih izvođača, već je i doprineo razvoju rock i pop scene u bivšoj Jugoslaviji. Iako je tokom svoje karijere prolazio kroz razne izazove, uspeo je da se održi kao jedno od najvažnijih imena u muzičkom menadžmentu u regionu.
I dalje niko nije nadmašio njegove rezultate kao menadžera, iza najvećih koncerata ikad održanih na ovim prostorima stoji upravo on. Nakon mnogo, mnogo godina, konačno je ispričao svoju stranu priče - o Bijelom Dugmetu, srećama i nesrećama, zvezdanim uspesima, Svetlani Ražnatović, čuvenoj Marakani i njenom zatovru.
- Organizacija koncerata u moje vreme je bila mnogo teža nego danas. Prvo nisam imao ni mobilni, ni faks. Jedino što sam imao, imao sam kućni telefon pored kojeg je bila moja majka, koja se javljala i pisala, i ostavljala poruke. Znaš, sve je drugačije, došao je taj internet, sve je otišlo u nebesa. Ne moraš ni ići na koncert, možeš da ga gledaš kući na svom telefonu - rekao je čuveni Raka za "Telegraf".
Hapšenje Cece Ražnatović
Najveći uspeh ostvarili ste sa "Belim Dugmetom" ali to nisu Vaši jedini uspesi. Bila je tu i "Marakana" Svetlane Ražnatović. Malo je poznato da ste bili jedno vreme i menadžer Ceci.
- Da, da. I to. Ja sam Svetlani radio te godine celu evropsku turneju. Tako je.
To je bilo tokom akcije "Sablja" kada je ona bila uhapšena. Kako su izgledali ti dani?
- Mene je to onako baš udarilo, znaš, u srce me udarilo baš. Majka dvoje male dece, oni mali Veljko i Anastasija... Veljko, mali, isto, ostali bez majke koja je u zatvoru, koju su zatvorili sa kriminalcima da leži. Ona koja je zvezda za mene, nisam ja znao, ulazio u te priče, šta je, zbog čega je. Ono što se pričalo, sve što se pisalo mene je tako udaralo, u srce me udaralo. Ja sam gledao da joj pomognem koliko sam mogao. Tada je bilo to vanredno stanje u državi, nisam mogao, nema tu bilo kakve intervencije da zoveš nekoga, da nekoga pusti, ma kakvi. Brinuo sam malo, bila je tu i Lidija i deca i baka, i ta tetka njena, tako su svi brinuli oko dece, ja sam pomagao nešto finansijski i tako.
A kako je izgledala atmosfera, generalno, kod nje u kući?
- Pa kako je bilo? Užasno. Deca nisu znala gde je mama, mali su bili, nije mama tu, govorili smo im. Gadna situacija za nju je bila. Nisam znao šta da radim... u ćeliji nekoj da leži žena je užasno, znaš, bilo mi je baš ono nestvarno. Naša najveća zvezda da bude u zatvoru.
Kakva je atmosfera vladala tada u medijima i koliko su oni doprinosili toj slici nje u zatvoru?
- Ja nisam mogao ništa da učinim. Tada se sve pisalo onako kako je vlast govorila, normalno. Kako je vlast govorila, tako je i bilo. Ubijen je premijer pre toga, ne možeš da se mešaš tu ništa. One informacije koje su dobijali novinari, bilo je od Vlade.
Prethodno 2002. godina, Cecina Marakana. Tada najveći triumf njene karijere. Kako ste došli na ideju da radite koncert na tom stadionu?
- Da 2002. godina Marakana. Posle Marakane smo radili evropsku turneju od Pariza do Nemačke. U tom momentu osetilo se da može da radi veliki prostor. Ja sam smatrao da ona može da radi. To je bio jun neki. Tada je Džaja bio predsednik Zvezde. Zakazao sam sa Džajom sastanak i dao je pristanak. Znaš, oseti se to da ona može da dovede toliko ljudi. Ona je prodala 85.000 ulaznica. To je najpunija Marakana koju smo radili.
Koliko je bilo teško organizovati tu Marakanu, sa kakvim problemima ste se susretali?
- Marakana je specifična. Marakana nema ulaz da možeš da uneseš opremu. Ona je zatvorena sva, ima samo tunel za igrače. I taj tunel je uzak, to je mali tunel. Tako da se, ona silna oprema morala voziti sa jednim malim traktorom i malom prikolicom. Sad zamislite koliko to traje. Inače se postave kamioni do samih mesta gde postaviš binu i tu iz kamiona vadiš opremu. A ovde odozgo skroz, sa ulice, smo morali da istovaramo i na mali kamion da stavljamo. Pa se nosi na rukama što se moglo na rukama, a što je teško na mali traktor pa na stadion. Onda mi je policija dala isto zahtev da se obezbedi sve što treba za eventualnu evakuaciju. Tako da sam morao da napravim nekoliko mostova za nešto ako se desi da se evakuišu ljudi. Teško je bilo, Marakana je jako teška za koncerte.
Kako je došlo do prvog Ušća?
- Ušće je specifično, pravljeno je za Rolinstonse. Hipodrom, nije uslovan. Ne može se raditi na Hipodromu tako velika stvar. Što zbog struje, zbog toaleta, zbog vode, zbog prilaza, zbog prepreka, a između ostalog i zbog konja. Bilo je problema i sa konjima i sa ljudima koji se bave zaštitom životinja, bunili su se pa smo morali konje da evakuišemo. Zato sam razmišljao gde da radimo Rolingstonse. Ovi ne daju Marakanu zbog trave, Partizanov stadion je mali. I onda šta ćemo gde raditi? Ušće!? Ali to su brda i brda, gomila onog šuta. Planine cele. Šta ću ja, odem kod gradonačelnika. Tada je bila gradonačelnica Radmila Hrustanović, divna žena. Odem kod nje i kažem joj ideju, ako bi grad mogao da poravna tamo to sve. I ona to prihvati i dođu iz gradskog zelenila. Oni su radili to danima. Kričili su, kamioni vozili, poravnavali i na kraju posadili travu i eto šta ispade. Na kraju su to tamo zvali Rakina livada. Nije Ušće nego Rakina livada.
Koliko ste zaradili od Cecine Marakane, koliko od koncerta Rolling Stonesa na Ušću?
- Na Ušću sam bio u minusu sa Rolingstonsima. To je bio minus od 700 hiljada evra. Tadašnji ministar Mlađan Dinkić čovek kog znam još iz vremena kada je bio student opalio mi je ekstra porez na osnovno sredstvo za rad, ja sam išao i da mu se žalim. Objasnio mi je neke stvari koje mi nisu bile logične, naplatili su mi porez za osnovno sredstvo za rad, a to je produkcija cela. Znači prevoz kamiona a taj broj je izvnosio 87 šlepera koji su došli iz Mančestera do Beograda. Na to je sve obračunat porez. Ja sam to morao da platitim 700 hiljada evra, tačnije toliko su mi samo skinuli sa računa. Išao sam da se žalim kod ministra, a on me je vodio kod tog Velje Ilića. Žalio sam se što su tako skinuli sa računa pare. To je tako, kaže on i ne može drugačije. Bio sam na sudu sa državom Srbijom deset godina, i na kraju šta je bilo? Ništa. Cvrc. K'o se tuži sa državom taj je nadrljao. Morao sam da platim pedeset i nešto hiljada evra sudskih troškova. Ja ne znam ko je platio više poreza od mene, samo da kažem od tri, četiri koncerta sam platio dva miliona evra. Nema zarade posle toga jasno to.
Ko su izvođači koji sad mogu da prodaju velike koncerte kod nas?
- Saša Matic, Zdravko Čolić, Fahreta, Svetlana. Mala Milica Pavlović, ona ima neku karijeru isto, izgleda lepo, Tea Tairović - zaključio je čuveni Raka.
Stil / Telegraf
