Jedan od novinara lista Sun, šetajući grobljem u malom gradu Redhil, otkrio je čudan spomenik 1987. sa jednostavnim plastičnim natpisom na kojem je bilo ispisano prezime majke najdugovečnije kraljice Elizabete II, poznate širom Engleske - Boves-Lajon.
Ali da li bi jedan od najbližih rođaka čuvene kraljice mogao biti sahranjen na provincijskom groblju (i štaviše, vrlo nedavno) ispod ploče na kojoj nema ni datum rođenja i smrti?
Kao rezultat toga, istraga koju je pokrenuo list The Sun ubrzo je šokirala celu Veliku Britaniju. Ispostavilo da je u ovoj zapuštenoj grobnici 1986. godine sahranjena rođaka Elizabete II Nerisa Boves-Lion, koja se smatrala mrtvom još 1940. godine!
Štaviše, saznalo se da je poslednjih 45 godina, počevši od 1941, Nerisa Boves-Lajon držana u mentalnoj bolnici zajedno sa svojom drugom (još živom 1987.) sestrom Ketrin Bouz-Lajon, koja je takođe smatrana mrtvom 1961.
Duševno obolele Nerisa i Katarina bile su ćerke starijeg brata majke Elizabete Druge, Džona Herberta Bouza-Lajona, u čijoj porodici je rođeno ukupno 5 ćerki.
Duševna bolnica Erlsvud u Sariju, poznata je bila i kao "Azil za idiote", gde su držane Nerisa i Ketrin Bouz-Lajon.
Štaviše, činjenica da su 2 od 5 ćerki strica Elizabete II bile mentalno retardirane (uzgred, nije poznato da li je treća ćerka bila mentalno zdrava, pošto je umrla u dobi od godinu dana) sugeriše da su se u porodici Boves -Lion pokazali očigledni znaci degeneracije.
Ali ko je od dva roditelja – otac, ujak Elizabete II, Džon Herbert Bouz-Lajon, ili majka, aristokrata iz porodice Hepbern-Stuart-Forbs-Trefusis, mogao da izazove degeneraciju njihove dece?
Izgleda da su oboje. Jer dok je majka Narise i Ketrin tek u starosti počela da se ponaša neprimereno, njihov otac je tokom života patio od nervnih slomova i napada neurastenije.
Tako je 1915. godine, tokom jedne od svojih napada, čak i pucao u prst (nakon čega je prebačen iz aktivne vojske na službu u Ministarstvo za municiju).
Ovde treba napomenuti da britanski izvori stalno naglašavaju da genetske mutacije u porodici ujaka Elizabete II ni na koji način nisu uticale ni na samu legendarnu kraljicu ni na njeno potomstvo.
Međutim, zar nije očigledno da i mentalno nestabilni ujak Elizabete II i njena majka potiču iz iste porodice?
Nije poznato da li je britanska javnost 1930-ih i 1940-ih znala da li ujak kraljice, zapravo nije imao 3, već 5 ćerki?
Poznato je samo da Džon Herbert i Fenela Boves-Lajon nisu davali nikakve zvanične izjave (iako je to bio običaj u aristokratskim porodicama) ni o rođenju svoje ćerke Nerise, ni o rođenju ćerke Ketrin.
Ovo sugeriše da su simptomi teške patologije rođaka buduće Elizabete II bili vidljivi odmah nakon njihovog rođenja. Nakon čega su odlučili da odmah, bez ikakve sentimentalnosti, nesrećnu decu izoluju od društva.
Očigledno, to je učinjeno kako bi se udale dve zdrave ćerke, koje bi, kada bi se javno otkrilo pravo stanje stvari u porodici, rizikovale da ostanu usedelice.
Kao rezultat toga, sudbina ove nesrećne bolesne dece bila je krajnje nezavidna:
Do 1941. živeli su sa svojom majkom Fenelom Boves-Lajon u porodičnom zamku Glamis u Škotskoj. Međutim, tokom Drugog svetskog rata, 1941. godine, majka je konačno odlučila da ih odvede u kliniku za duševne bolesnike.
Sudeći po istrazi novinara lista The Sun, nivo mentalnog razvoja Nerise i Ketrin Bouz-Lajon približno je odgovarao uzrastu deteta od 3-6 godina. Međutim, sestre nisu znale da razgovaraju, samo su mumlale.
Čini se da su bolesne devojke jednostavno smeštene u izolaciju u neku udaljenu prostoriju zamka Glamis, prepuštajući ih međusobnom društvu. Kao rezultat toga, sestre nisu razvile čak ni minimalne ljudske komunikacijske veštine.
Štaviše, nakon što je majka Katarine i Nerise umrla 1966. godine, niko od članova kraljevske porodice nikada nije posetio svoje rođake (uključujući i njihove zdrave sestre, koje su bile prilično uspešno udate).
Rođake Elizabete Druge provele su život u zajedničkom odeljenju za 40 ljudi, koje su, zbog nedostatka osoblja, opsluživale samo dve medicinske sestre poslednjih godina života. Nerisa i Ketrin su nosile obične uniforme, jele su istu hranu kao i drugi pacijenti i generalno se nisu izdvajale među ostalim mentalnim bolesnicima.
Nakon skandala koji je izbio u štampi, Pres služba Elizabete II samo kratko i suvo odgovorila novinarima: „Ovo je pitanje porodice Bouz-Lajon".
NE PROPUSTITE
Da li smo se navikli na svet u kojem tragedije postaju svakodnevica?
